Month: February 2015

All of these lines across my face
Tell you the story of who I am
So many stories of where I’ve been
And how I got to where I am
But these stories don’t mean anything
When you’ve got no one to tell them to
It’s true…I was made for you

Ovako je krenula pesma “The Story” i sasvim je normalno što sam se odmah zapitao gde rastu ženske koje te još u prvoj strofi oduvaju. Onih metiljavih, koje “niko ne voli” i nešto stalno zapomažu, ima koliko hoćeš.

Malo vršljanja po netu daje odgovor – u Seattleu. Daleko, brate. Teško da će nam se putevi ikada ukrstiti. No, odmah mi je postalo jasno zašto zvuči tako kako zvuči, u tom gradu se rodio grunge. To me je malo pokolebalo, ali sam stisnuo zube i uspeo da složim priču.

Nastavite sa čitanjem… “Priča”

За разлику од Нина Ферера, Антоан је био од почетка до краја неозбиљан. Не сећам се да је макар једном покушао да ради нешто друго. Можда је понегде у тексту било и нечег јачег, не бих умео рећи.

Јер не знам ни италијански ни француски довољно добро да бих то приметио. То мешано порекло и комендијашки приступ су отприлике једине две тачке где се Ферер и Антоан поклапају. Све остало је различито.

То са италијанским делом порекла узети условно – рођен је у корзиканској породици, али негде на Мадагаскару, у тадашњој колонијалној царевини француској. Презиме, док га је имао (јер му је Антоан мононим, уметнички), је било италијанско.

Nastavite sa čitanjem… “Комендијаш протестне врсте”

You can hear the sound
Of the underground trains
You know it feels like distant thunder

Ne, nećemo se direktno uključiti u pljuvačinu onog sivog filma. Podsetićemo se samo jednog ostvarenja na istu temu koje je zaista pomerilo granice u svoje vreme, gde je glavna glumica izgledala kao seks bomba, a ne plašljiva curica, a njen partner ne kao metroseksualac, već kao muškarac u pravom smislu te reči. Jedina veza između oba filma je glas Annie Lennox…