“Дође тако човеку да пљуне од Душана Васиљева” гласио је стари гимназијски штос. Напросто не знам одакле да почнем а морам једном. О оним тужним тренуцима кад схватиш да су музичари, колико год да су повремено богати и славни, обични радни људи и грађани и да треба исплатити кредит, извући се из чабра, поправити штету од луде главе… и да онда раде оно што скоро сви раде: праве нешто за продају.
Није много битно да ли ће се то продавати. Битно је да су кренули да раде нешто што иначе не би, само зато што су умислили да ће то имати прођу. Понекад упали, чешће не.
На ту тему је Прљави инспектор Блажа лепо рекао “паре ће да спискаш / слава ће да прође / алкохол ће једном / главе да ти дође“. А и ДЛМ су рекли “ствари боље ходају кад не мислиш на продају”. Али нема ко да их чује, ил до мозга не допире, па се догађају ружне ствари.
Шта овоме фали? Па прво, да су изабрали било које друго женско име, можда ово не бих ни приметио. Него ме заинтригирало какав је то вашар мелодија, можда је то неки месни фолклор из доба док су били у Аустралији… кад оно јок, fair овде не значи ни вашар ни фер (игру), ни поприличан ни умерен ни скроман ни ведар (без облачка) ни бледолик… него пријатног изгледа, лепушкаст… и Мелодија је женско име. Да нисам почео да лупам главу око значења наслова, не бих ни слушао текст, да нисам слушао текст не бих ни чуо ово.
Али чуо сам, и то више пута, јер рндалица на мојој свирајци има душу и некако ми намешта Би Џизе таман кад је највећа тишина и… оно, има на том албуму и јако добрих ствари, те ово неће летети у недођију док не исецкам и сачувам остало. Јер, ем што је текст у ствари проблематичан (“сети се/запамти да си само жена” – бемти енглески, remember може да значи обоје, ама шта су хтели тим да кажу?), ем је ово скроз у духу и истог нивоа као они дилетантски албуми које су правили док још нису смислили шта ће да буду кад порасту. Дакле, на нивоу мале сеоске приредбе. Сеоског вашара, боље рећи, где наступају после ватрогасног оркестра а пре музике за плес, обждеравање и разбијање глава на аустралијски начин. Можда им је ово рестл од тад, који су мало оденули у своје бесконачне одјеке и другу аранжерску шминку. На лепој девојци шминка се нит примећује нит је треба много, а овде штрчи. Нешто као торта са превише шећера, крцка под зубима, покрива све остале укусе и дође отужно.
За невољу, наишло је кад сам таман прилегао да читам, па ме натерало да устанем и променим песму. Већ због тога зловољан, нашао сам ствар на цевки и прописао себи једну терапију писањем о њима. Као и многи други, имали су успона и падова, али за разлику од многих из истих висина, кад су падали, падали су пониско. Један повелики фијаско је био кад су узели да одсвирају “Наредника Биберчета“, са (!) Питером Фремптоном… дошла жута минута, ваљда, спискале се паре, слава штогод испарила, свађали се мирили се… И, још горе (има горе!), већ наредне 1978. направе оно са Џонтром, кад смо се зезали да мора да су их напола уштројили иначе не би могли да извуку ту октаву више. Ко зна да ли је то било тачно, јер осамдесет осме их није било нигде.
И као за инат, исто вече наиђу још једни такви, са још гором распродајом. Three Dog Night – Oh What a Night, што сам извукао из неке лањске плејлисте јер већ данас нисам могао да га се сетим, благо мени. На плејлисти га више нема, на диску га нема… мада, нисам га обрисао баш одмах, трудио сам се да га преслушам бар два минута. И не вреди, што га више слушам то је верније оригиналу, који ми је невиђено ишао на живце (из те бербе је гори само “Funky town”, међу првим стварима новог типа, где мотив не мора да се изведе мало измењен четврти пут да најави рефрен, него сваки пут истоветно, ем мање има да се памти ем свирци не морају да се труде), и – звиз. Заборав бар ово уме да излечи.
Брисањем сам урадио исто оно што ће музичка историја да им уради, да им пропере биографије блажим детерџентом, имали сте ту једну флеку, угазили сте негде па вам је шљицнуло уз ногавицу. Заборавићу им ово, и Би Џизима и керовођама. А ваљда ни вас нећу давити кад се деси следећи случај са неким другим (а десиће се, јер паре ће да спискају, слава ће да прође…), доста је да и ово једном мало ладим језик. Извин’те ако смо вас посредно изнервирали.