За разлику од Нина Ферера, Антоан је био од почетка до краја неозбиљан. Не сећам се да је макар једном покушао да ради нешто друго. Можда је понегде у тексту било и нечег јачег, не бих умео рећи.
Јер не знам ни италијански ни француски довољно добро да бих то приметио. То мешано порекло и комендијашки приступ су отприлике једине две тачке где се Ферер и Антоан поклапају. Све остало је различито.
То са италијанским делом порекла узети условно – рођен је у корзиканској породици, али негде на Мадагаскару, у тадашњој колонијалној царевини француској. Презиме, док га је имао (јер му је Антоан мононим, уметнички), је било италијанско.
Док још није био толико популаран, дакле 1966. и 67, био је тзв. протестни певач, како су се тада звали ти типови. У својој песми “Ја пјевам да ми прође вријеме”, Арсен каже “Донован, Дилан, Антоан и други / ангажирани пјевачи”, где то “ангажиран” не значи “који има тезгу-гажу-ангажман” него “који се ангажује по важним питањима”, дакле певач, још пре кантаутор (енгр. сонграјтер) који се дотиче политике.
Дуго му и трајо – већ 1968, кад би требало да је дошао на своје јер су ствари које је спомињао две године пре тога увелико изашле на улице, он потпада под власт противне уговорне стране у шоу бизнису, и постепено се претвара у кловна француског шоу бизниса, и чак као да га гурају у је-је талас, од кога се у почетку изразито разликовао. Постаје популаран и у Италији, штавише све чешће пева на италијанском, појављује се и на Сан Рему (и ту Трамонтану, коју је ономад споменуо Ајгор, а певао је после чак и Ђорђе Марјановић). То траје још годину две.
Паралеле су чудна ствар, увек држе растојање и тако до бесконачности. Као и Нину Фереру, и Антоану је ту негде пукао филм, баталио је шоу бизнис (али не и музику!) и отишао је у морнаре (што је Ферер урадио пре, овај је после). Током седамдесетих и осамдесетих је опловио сва већа мора и океане, сам самцит, на лађици од десетак метара дужине, углавном пишући и снимајући своје догодовштине. Сад има седамдесет година и још увек уме да се појави понегде.