Prošlog vikenda poželeo sam da odgledam neki dobar film. Ne lageru nemam ništa, nisam imao vremena da se time bavim, a u takvim situacijama pozovem prijatelja. Kada su filmovi u pitanju, on je fanatik – smatra da mu je dan propao ako ne odgleda barem jedan. Dobre četiri decenije se zajedno motamo po bioskopskim salama i on savršeno dobro zna šta volim da gledam, pa očekujem da me iznenadi barem sa nekoliko interesantnih naslova.
Dobio sam neočekivani odgovor. Nema ništa interesantno mesecima, Hollywood se prešaltovao na visokobudžetne serije. Kada bolje razmislim, i sam sam odgledao neke od tih serija, a u nekoliko navrata sam ovde i pominjao neke od njih. Imale su odličan izbor muzike, razume se.
Ne vidite smisao prethodne rečenice? Ako zaista ne vidite smisao prethodne rečenice, onda postoje dve mogućnosti: 1. neskloni ste donošenju sopstvenih zaključaka na osnovu činjeničnih pojava oko vas; i 2. već duže vreme živite ispod nekog kamena, pa do vas ne dopiru 
Vlast je nervozna jer niko neće da je sluša (i to je, izvesno, jedini razlog što nam nije već mnogo, mnogo, mnogo… mnogo bolje, kao što je najavljeno), političari svih fela i boja su nervozni za svoj groš (sic! ipak je to za naš groš), novinari su nervozni jer mogu da pišu ili onako kako Vlada hoće ili onako kako Vlada želi (uz napomenu da u oba slučaja to slobodno mogu da čine samostalno – dakle, mediji su u našoj zemlji slobodni I samostalni), a mi smo nervozni jer nemamo više tapiju na posao i poljuljao nam se svaki plan za budućnost, jer budućnosti nema.