Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U prošlogodišnjim pisanijama više puta sam se žalio kako mnogo vremena potrošim slušajući albume bez inspiracije. Kao da su autori snimali na silu, a recenzenti su se na sve moguće & nemoguće načine trudili da biranim rečima spasu njihovo dostojanstvo. Tu i temo našao bi se i poneki intrigantni komad koji je obavezno završavao ovde na blogu, ali to je više bio izuzetak nego pravilo.
Ova godina je, na moje iznenađenje, počela prilično furiozno.
Autor današnje fotografije je Silentino Natti.
Godina je 3000. Svet je u novom blagostanju, sve se zna šta i kako, svako ima svoje zadatke, slobodnog vremena na pretek, a pragmatična znanja su dostigla svoj vrhunac zasićenja među ljudima. Preostalo je samo da se prisećamo onih divova na čijim plećima smo stajali da bismo videli dalje… čuli bolje… tako nekako.
Ko zna: možda bude čak i gore od ovog. Idiokratija je zaista mogući scenario naše neposredne budućnosti. Preostaje vam samo demagoška uteha da nećete i sami doživeti pad civilizacije… To jest, nadajmo se da nećete.
Ne, nećemo slutiti loše. Ali…