U vreme kada sam bio klinac, zanosio sam se mišlju da ću, jednoga dana, uspeti da sakupim veći deo albuma koji su se nalazili u katalozima. Ispostavilo se da je to “sanak pusti” – diskografske kuće brže su se štancovale ploče nego što sam ja finansijski napredovao. Kako je do toga doba moja kolekcija vidno napredovala, više i ne razmišljam kako da dođem do nečega što me interesuje, već o tome šta da radim sa očiglednim viškom. Veći deo kolekcije verovatno više nikada neću provući kroz uši.
Posebna teškoću predstavljaju autori sa megalomanskim ambicijama i neobuzdani talenti skloni kolaboracijama koji izdaju po više albuma u toku godine. E, tu se tek treba snaći. 
