Ponekad, kada zalutam u folk vode i sam se iznenadim. U njima ne očekujem previše talasanja. Ipak je to muzika koja je duboko ukorenjena u arhetip nekog podneblja pa nema mesta za velike eksperimente van zadatog kanona koji se brižljivo neguje iz generacije u generaciju. Očekujem samo da naiđem na nove izvođače koji ono staro istresu na neki novi način, sa sopstvenim ili modernijim viđenjem.
Grupa Lau nije ništa od već viđenog.
Tri Škota koji čine Lau su krenuli sasvim novim putićem kojim do sada niko nije išao. Njihovo viđenje folka je sasvim neuobičajeno, zasnovano na sviranju bez predrasuda i fantastičnom razumevanju koje postoji između njih. Aranžmani su suptilni i neočekivani, a improvizacije utemeljene u slobodnijim formama, ponajpre u džez muzici. Na poslednjem albumu prisutna je i ambijentalna elektronika, a ako pažljivije pogledate ovaj video zapis, videćete da su zatrpani raznim pedalama i pomagalima.
Slušajući ih, prvi utisak mi je bio da su namerno gurnuli prst u oko muzičkim čistuncima. Ovakvi potezi u takvim sredinama ne prolaze nekažnjeno, pa sam očekivao da ću pročitati gomilu tekstova u kojima im na sve moguće i nemoguće načine “podmeću nogu”. Da se sapletu, normalno. No momci se ne daju, o čemu svedoče tri nagrade BBC-ja za najbolju folk grupu. A to na Ostrvu već ima veliku specifičnu težinu i pokazuje da se i publika, verovatno mlađa, primila na njihov način mišljenja.
Ni ja nisam mogao da im odolim. Samo se pitam: Šta će sledeće da smisle? 