Volite li literaturu Edgara Alana Poa?
Kada je Crvena Smrt navalila na svet, princ Prospero i njegovi odabrani podanici su se zatvorili u prinčev zamak sa svim blagodetima ovog sveta, ostavljajući sirotinju van zidina da se snađe kako zna i ume ili da umre po sopstvenom izboru. Kada je odabrana elita ušla u zamak, princ je dao da se ulazna kapija zamandali tako da niko ne može više da uđe.
To je, takođe, značilo da niko više ne može da izađe.
Šta se potom desilo, pronaći ćete uz neveliki trud negde na Vebu, recimo ovde.
Otkrivam u poslednje vreme kako se sve više ljudi javlja govoreći kako ne voli dela Edgara Alana Poa, najpopularnijeg i možda najvećeg pisca američkog romantizma. Taj stav u meni izaziva ambivalentna osećanja. Najpre me poprilično čudi, jer znam koliko malo ljudi čitaju, pa mi nije jasno otkud im sad to. A onda me skoro čak i raduje, jer odbacivanje tako dobre literature znači da ljudi ipak čitaju toliko da imaju kriterijum koji im dozvoljava da Poovim romanima, pričama i pesmama pretpostavi nešto jače od toga, šta god to bilo°.
Ipak, plašim se da je posredi nešto treće: sklonost ka paušalnom ocenjivanju zasnovanom isključivo na ličnom ukusu, bez čitanja i bez osobito jasne slike o mestu literature sjajnog pisca u sazvežđu književnosti. Kada prepoznam takve, znam da ne vredi upuštati se u raspravu, jer ti ljudi nisu čitali Poa, ne čitaju knjige niti imaju ikakvu nameru da se late ma kakve književnosti. Ako je moguće, isključim se i ne slušam šta lupetaju. Ako nije moguće da zaobiđem tamburanje u prazno, podmetnem neki klip u točak rasprave i sačekam da lupetanje ode u drugom smeru. To drugo mi je uspelo kad god sam pokušao, bez prevelikog truda.
Pročitajte “Masku Crvene Smrti”; ova video-ekstravaganca možda nije idealna reklama te kratke priče, ali svakako upućuje na suštinu priče.
A kad pročitate priču, reč “smrt” zamenite rečju “istina”. Uostalom, kao da je manje strašno kad nekog sustigne strašna istina, ma koliko se on krio od nje.
_____________
° Čak, znam jednog koji je izjavio da je ona sirotica što je napisala seriju knjiga o Hariju Porteru najveći živi pisac, dokazujući to podatkom o novcu koji je zaradila, koji je veći nego u slučaju bilo kog drugog autora. Kako je samo tužno razmišljati na taj način: to čak prevazilazi infantilnost.