Prošlog vikenda poželeo sam da odgledam neki dobar film. Ne lageru nemam ništa, nisam imao vremena da se time bavim, a u takvim situacijama pozovem prijatelja. Kada su filmovi u pitanju, on je fanatik – smatra da mu je dan propao ako ne odgleda barem jedan. Dobre četiri decenije se zajedno motamo po bioskopskim salama i on savršeno dobro zna šta volim da gledam, pa očekujem da me iznenadi barem sa nekoliko interesantnih naslova.
Dobio sam neočekivani odgovor. Nema ništa interesantno mesecima, Hollywood se prešaltovao na visokobudžetne serije. Kada bolje razmislim, i sam sam odgledao neke od tih serija, a u nekoliko navrata sam ovde i pominjao neke od njih. Imale su odličan izbor muzike, razume se.
Videvši da se stvari tako odvijaju, producenti su se ozbiljnije pozabavili izborom muzike u serijama koja više nije samo zvučna kulisa koja prati radnju i teško može da funkcioniše bez slike. Tekst pesme postaje važan i najčešće je posredno vezan za događanja na ekranu.
Muzička industrija je osetila da na taj način može da promoviše izvođače, pa sada svi zajedno zadovoljno trljaju ruke i broje novce. A neki talentovani tipovi, kakvih svuda ima, dobili su šansu da isplivaju iz anonimnosti.
Jedan od njih je i Jace Everett.
Da nije bilo serije True Blood, ovaj muzičar bi i dalje svirao krčmama Texasa. Ruku na srce, njegov uspeh nije nezaslužen. Iza sebe ima pet odlično ocenjenih albuma koji jesu lična satisfakcija, ali slaba vajda od toga kada ga ne prepoznaju na ulici. A onda je neko uzeo njegovu pesmu “Bad Things“, ubacio je u seriju koja je postala veoma gledana i dalje su se stvari odvijale kao podmazane.
Nisam bio lenj, pa sam preslušao celi njegov opus. Nema tu ničega novoga: to je mešavina roka, bluza & kantrija u sirovom obliku, agresivnija i manje studijski ispolirana, plus zanimljiva boja Everettovog glasa. I to sve zvuči na pravi način – muški.
Uostalom, pogledajte na netu čija je sve muzika korišćena u seriji True Blood. Uz takvo društvo, jasno je da Everett više nikada neće svirati po birtijama.