Ove sedmice rubriku će krasiti radovi Olivere Radmanović, naše stare poznanice.
Month: February 2015
A šta ako je Zemlja ipak ravna ploča?
Ponedeljak, ekstremni sportovi… A najekstremniji sport koji upražnjava svako ko poželi, koji je? Naravno: prepirka.
Deder da vidimo šta kažu oni koji tvrde da je Zemlja ravna ploča. Vredno su trenirali i sakupili više dokaza u svoju korist nego što su vas podučili u školi. Šta sad?
Imalo bi ovde šta da se kaže u odbranu… Uh, ovo će da boli… U odbranu obe strane na skali sklonosti ka razmišljanju.
Nastavite sa čitanjem… “A šta ako je Zemlja ipak ravna ploča?”
Napraviću rusvaj
Prošlog vikenda poželeo sam da odgledam neki dobar film. Ne lageru nemam ništa, nisam imao vremena da se time bavim, a u takvim situacijama pozovem prijatelja. Kada su filmovi u pitanju, on je fanatik – smatra da mu je dan propao ako ne odgleda barem jedan. Dobre četiri decenije se zajedno motamo po bioskopskim salama i on savršeno dobro zna šta volim da gledam, pa očekujem da me iznenadi barem sa nekoliko interesantnih naslova.
Dobio sam neočekivani odgovor. Nema ništa interesantno mesecima, Hollywood se prešaltovao na visokobudžetne serije. Kada bolje razmislim, i sam sam odgledao neke od tih serija, a u nekoliko navrata sam ovde i pominjao neke od njih. Imale su odličan izbor muzike, razume se.
Utovar nedeljom, 1. februar
Boktemazo, iscurio ceo mesec. Ama, dok si rekao “ejafjalajokul”… Ne govori se više “popokatepetl”, zar ne?…
Gore je da gore ne može biti, ali pošto gore ipak može biti, onda će gore i biti.
Ne vidite smisao prethodne rečenice? Ako zaista ne vidite smisao prethodne rečenice, onda postoje dve mogućnosti: 1. neskloni ste donošenju sopstvenih zaključaka na osnovu činjeničnih pojava oko vas; i 2. već duže vreme živite ispod nekog kamena, pa do vas ne dopiru predstave informacije vesti o aktivnostima izvršne vlasti. Imate svoju muku, gledate svoja posla, pa ste odlučili da sačuvate ono malo preostalih živaca i klonite se politike. E, ali politika neće da se kloni vas, jer sve političke aktivnosti (dakle i laganje i krađa i mere zadržavanja na vlasti – nema više, to je to) tangiraju sve što radite, možda čak i na načine koje još niste razaznali.
Ako osećate nelagodu, gledajte šta ćete: to što vas žulja nije neudobna kragna, a to što vas plaši nije karakondžula iz narodne bajke. To što vas žulja je nervoza koja je nastala zaslugom ili krivicom onih koji su odavno već nervozni za vaš račun (ili oni barem to tako predstavljaju).
Vlast je nervozna jer niko neće da je sluša (i to je, izvesno, jedini razlog što nam nije već mnogo, mnogo, mnogo… mnogo bolje, kao što je najavljeno), političari svih fela i boja su nervozni za svoj groš (sic! ipak je to za naš groš), novinari su nervozni jer mogu da pišu ili onako kako Vlada hoće ili onako kako Vlada želi (uz napomenu da u oba slučaja to slobodno mogu da čine samostalno – dakle, mediji su u našoj zemlji slobodni I samostalni), a mi smo nervozni jer nemamo više tapiju na posao i poljuljao nam se svaki plan za budućnost, jer budućnosti nema.
Valjda nam se ne dogodi Majdan i ovde. Ma neće… valjda.
Mesečeva ptica
Volim da zavirim u zonu umetničkih animiranih filmova na portalu Vimeo. Nađe se tamo mnogo čudnih, prekrasnih radova, ponekad i kontraverznih. Nedavno sam natrčao na ovaj čudni film; ne znam šta da mislim o njemu. Odgledao sam ga triput, od čega sam dvaput prekidao, jednom čak bio na ivici odluke da ga izbrišem i zaboravim, ali sam mu se vratio.
Znam da moj lični ukus baš i nije bogzna kakva preporuka za čestitog posetioca suštine pasijansa, ali ipak pokušajte.
(gledanje preko celog ekrana će biti od koristi.)