Autor današnje fotografije je Zoran Kokanović.
Month: February 2015
Човек који је умео да оде са журке
Нино Ферер је био чудан лик. С једне стране је изградио лик поп зајебанта, с друге стране је радио много озбиљније ствари. На оном првом делу се наватао пара, ал’ је канда хтео много више. А завршио је од своје воље, двоцевном картом за оно боље место.
Да је имао и верне публике, бар по Европи и, наравно, пре свега по Француској, види се из атмосфере овде.
Ово је снимак из 1993, дакле скоро тридесет година након премијере из 1965. Дотле је био некакав музикант, снимао плоче, али од овог га је нешто кренула карта. Добро је схватио да му та жица добро иде, та лагахна зајебанција, па је снимио наредне године велик европски хит, “Телефон” (који су Елипсе много боље извеле, Еди Декенг је имао прави соул глас и ваљда францускији нагласак), где ваљда набраја ко би све могао да се јави на Гастонов телефон али се никад нико не јавља. Слична зезалица је и наредни хит, “Краставци“, где набраја шта све носи на излет.
Speed in passing
Autor fotografije je Pera Nikolić.
Polis
U svetu u kom više nisu potrebni mediji da bi se namerno zagubila granica između stvarnosti i sna, između zbilje i laži, između ideje o slobodi i slobode same, može li se zadržati identitet? A može li se ostati human? Gde je granica? A šta ako više ni definicije ne važe onako kao nekad?
Koja to cena mora da se plati da bi neko ostao čovek?
Fatamorgana
“Znanje je krhko, a neznanje veliko!” bio je moto jedne od konferencija na kojoj sam bio u svom alternativnom životu. Ovo je rečenica koju često volim da citiram u raspravama kada neko zapne oko svoje argumentacije. Vremenom, sve više sam siguran da ona nije samo zgodna marketinška dosetka. Barem par puta mesečno uhvatim sebe kako slušam nešto staro, a za mene novo, o čemu bi trebalo odavno sve da znam.
Kako sam bio naivan kada sam odbio da se bavim naukom, ne sluteći da ću celi život morati da učim. 
Pre mesec dana sam slučajno nabasao na današnji klip. Pesma mi se svidela na prvo slušanje, po zvuku i produkciji sam mogao da je datiram u vremenu sa mogućnošću greške od par godina, pa sam se zapitao ko je, do vraga, Shelagh McDonald i kako do sada za nju nisam čuo. Polako je počela da se odmotava zanimljiva priča koja više liči na scenario za nesnimljeni film…
Isaac street
Autor ove fotografije, nastale 1938. godine u Krakovu, je Roman Vishniac.
Udaj se za mene
On je čovek sa planom. Ona je žena sa planom. Problem je u tome što njen plan podrazumeva njega, a u njegovom planu nema mesta za žene. Antagonizam je neizbežan.
Nikad ne potcenjuj snagu ljubavi. Ona može sve što i ti. Oženi se njome.
Zabranjeno voće
Čitanje kolumni pojedinih žena mi ponekad pričinjava veliko zadovoljstvo. Svašta se iz njih može naučiti, a to dobro dođe u međusobnim obračunima koje ponekad imam sa suprotnim polom. 
Danas sam naišao na tekst koji mi se učinio zanimljivim. Kako je čitanje odmicalo, postajao je sve dosadniji, agresivno zastupajući feminističke stavove. Bog te maz’o, nisam ni znao da postoji liberalni feminizam, radikalni feminizam, ekofeminizam, individualistički feminizam i još mnogi drugi. 
Znam i ja jednu od tih reči – antifeminizam! 