Pre tačno četr godine, 23. marta 2011. godine u 23:59, u naletu parkosizma, desilo se ovo:
– * –
Hello, world!
Nastavite sa čitanjem… “Četr dne obeležavanija roždestva tvojego”
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Pre tačno četr godine, 23. marta 2011. godine u 23:59, u naletu parkosizma, desilo se ovo:
– * –
Hello, world!
Nastavite sa čitanjem… “Četr dne obeležavanija roždestva tvojego”
Od kako su se Srbi religiozno osvestili, svačega smo se nagledali i naslušali. Od novokomponovanih “vernika” ne može čovek da ostane živ, likovi “uglednih umetnica” krase zidove crkava, a svaka šuša se našla pozvanom da svakodnevno okolo deli packe.
Nije to samo naša specijalnost. Ni oni “razvijeni” nisu imuni na slične stvari. Rokeri, koji sebe često smatraju “umetnicima”, znaju često da zalutaju u religiju i da pokušaju da budu “mudri”. I, uglavnom, završe neslavno. Na prangijanje hevi metalaca i koketiranje sa satanizmom neću ni da trošim reči.
Veća fotografija je ovde.
Noć. Te oči. Staklo. Crveno. Dim. Te usne. Dodir. Povetarac. Trotoar. Čekaj. Vrati se.
A sada ćete videti kako film od dva i po minuta može da ima više sadržaja od holivudskog blokbastera koji traje dva i po sata.
Eto, tako. Sadržaj je makar merljiv. A nemerljivih razlika ima koliko hoćete.