Svi britanski muzički časopisi oduvek imaju oglase na poslednjim stranicama u kojima možete da se obavestite ko i gde svira u narednih mesec dana. Meni je interesantno da ih pogledam iz više razloga: da se podsetim mesta u kojima sam pio pivce & mlatio glavom, snimim novootvorena jer me ne napušta želja da se jednoga dana nađem tamo i obavestim o mojim muzičkim herojima o kojima novine više ne pišu, ali su i dalje aktivni.
Bolje je da se sretnemo na poslednjim stranicama novina nego u čituljama. 
Ne malo puta se iznenadim kada nabasam na nekog zaboravljenog matorca i sav se ozarim od sreće. Ne predaju se oni tako lako. Baš kao ni ja. To mi često pomaže kod izbora o čemu ću da pišem. Dok se još uvek sećam. 
Prošle jeseni mi je pažnju privukla reklama za nastupe grupe Kokomo. Nisam mogao da verujem svojim očima, mislio sam da su se odavno oprostili od svoje muzičke priče i čuvaju unučiće u slobodno vreme…
Ukratko, reč je o grupi koja se okupila sredinom sedamdesetih, snimila dva albuma i ubrzo nestala sa mog radara. Punk i ono što je posle njega sledilo nisu davali prostora za ovakve grupe. Oni jesu pogodili vreme, ali ne i mesto. Da su bili sa druge strane Atlantika, sigurno bi postigli veći uspeh.
Tokom sedamdesetih, Kokomo su bili prva liga britanskog soula. I funka, ako ćemo pravo, sve je to bilo izmešano. Kada se pogleda njihov mnogočlani sastav, ličilo je na prelistavanje almanaha “Ko je ko u britanskoj popularnoj muzici”, jer su imali besprekoran pedigre. Jezgro je došlo iz liverpulske grupe Arrival, pojačali su se veteranima iz prateće grupe Joea Cockera (Greese Band), a šlag na torti je bio Mel Collins (King Crimson).
Pomenuta dva albuma spadaju u najfinije radove sa Ostrva toga vremena, a nastupi su im bili eksplozivni. Četvoro izvanrednih pevača i ostatak grupe koji melje u pozadini – ima li ičega boljeg od toga? Slušajući jedini piratski album koji sam uspeo da nabavim, mogu samo da zamišljam kako je bilo uzbudljivo naći se ispred njih za vreme nastupa.
Nije im uspelo, ponajviše zbog toga što je takav mnogoljudni sastav, sa toliko jakih individualaca bilo teško držati na okupu, ako ne i nemoguće.
Ko ima dovoljno vremena, neka isprati linkove o svakom članu grupe. Ima se štošta zanimljivog pročitati – prava mala muzička enciklopedija. 