Ako ste proveli neko duže vreme na Suštini pasijansa, znate da u odeljenju za muziku gajimo privrženost muzičarima van kategorija. To su oni ljudi koji su pomerali granice bez obzira na muzički žanr kojem pripadaju (pri čemu je samo pitanje žanra zapravo nebitno). Naiđosmo juče na zanimljiv video-zapis u kojem jedan od takvih muzičara van kanona i šablona, legendarni Jeff Beck, priča o svojim gitarama kao o mezimcima.
Ovde, dragi moji, imate komad muzičke istorije na dlanu.
Obratite pažnju sa kakvim pijetetom Jeff priča o svojoj legendarnoj Esquire gitari (“There goes the piece of history…“) – nju sad neko čuva duboko u svojoj riznici, jer su na njoj nastale i odsvirani neki od ključnih rifova ostrvskog rhythm’n’bluesa.
Ali, primetite da Jeff sa ništa manjim ushićenjem priča i o onom plastikancu koji je dobio na poklon od Jimija Pagea. To pokazuje koliko je taj čovek skroman u duši i veličanstven u svojoj umetnosti: on ima poštovanje prema instrumentu kao predmetu koji omogućuje njegovu umetnost. A bez obzira na očiglednu bliskost sa pojedinim instrumentima, on nije dozvolio da išta od toga postane fetiš. Zato nije čudo što Jeff Beck – i niko drugi – danas može da izvuče i nemoguće iz svojih gitara: one mu uzvraćaju ljubav. Evo primera.
Nema više ništa da se kaže.