Jeste li ikada imali osećaj kao da vas neko laže kao pas, ali pritom izgleda kao da je sve u najboljem redu? Dobrodošli u XXI vek, eru poluistine.
Postoje oni koji veruju u teorije zavere i oni koji znaju da su teorije zavere zasnovane na dokazima. Iako zvuči neozbiljno kad se izrekne baš ovako, ta tvrdnja ima utemeljenje. Razlika između prvih i drugih je u tome što prvi obožavaju senzaciju, a drugi prepoznaju prisustvo poluistine.
Šta je to poluistina? To je informacija izrečena uz neku vešto i namerno prećutanu činjenicu, pri čemu preostale informacije formiraju novi kontekst, iskrivljen tako da bude prikladan onome ko je nedostajuću činjenicu prećutao. Ništa posebno, reći ćete. Neki će čak pohitati da nas podsete da je laž još opasnija. To je pogrešno viđenje stvari, jer laž je moguće raskrinkati pružanjem dokaza postojanja suprotnih činjenica ili prostim utvrđivanjem nelogičnosti. Poluistinu možete raskrinkati isključivo tako što ćete preko nje pružiti kompletnu istinu, za šta je potrebno mnogo više energije, vremena i veštine nego za otkrivanje laži.
Brojne su varijacije cementiranja poluistine u cilju održanja iskrivljene slike, ali njihovo opisivanje je mučno i nadasve dosadno. Ako vam je stalo da uvežbate prepoznavanje poluistine, moraćete da se bavite temama koje ne prijaju normalnom čoveku. Nećete želeti to da radite i tako ćete doprineti sveopštem stanju koje prepoznajete oko sebe. Naime, vi niste sposobni da objasnite sveopštu letargiju jer ste vi sami deo problema i deo rešenja. Mehanizmi mentalne blokade (podržani raznim medijskim manevruima u kojima, UPAMTITE, nema laži, već samo poluistina) sprečavaju vas da sebe isturite, možda čak i žrtvujete zarad višeg cilja. Raspadaju se sve parole kojima su vas naučili kad ste bili mali.
Na jednoj strani ostaju oni nedodirljivi, zaklonjeni poluistinom. Na drugoj strani ostaju miševi koji ne mogu da preskoče provaliju.
Ne, dragi moji, pravo pitanje ne glasi “o čemu je ovde reč”, nego “kad ću najzad prihvatiti sopstvenu odgovornost”. Dakako, tu odgovornost ćete morati da prihvatite kako biste na sledećim izborima sudili pametnije. Drugog načina nema. Zapravo ima, ali naše pravo je da predlažemo civilizovane metode. Do sledećih izbora u Srbiji ili do zvaničnog izveštaja o padu tog aviona, čuvajte se poluistina.
U međuvremenu, po ko zna koji put slušamo kako nije predviđeno nikakvo otpuštanje u javnom sektoru, dok je u najnovijem sporazumu (dobro, de, aranžmanu) sa MMF-om dogovoreno da se godišnje broj zaposlenih u javnom sektoru smanjuje za 5%. Pošto postoji procena da je godišnji odliv (odlazak u penziju, jakako) oko 2%, otpuštanja od 3% ipak mora biti. No, da 
nije baš sve javnosti rečeno, a dogovoreno je sa MMF-om, vidimo i iz najsvežije najave povećanja penzija, a zbog neočekivanog budžetskog suficita. Jer Vlada bi da poveća penzije napaćenim i pokradenim penzionerima, ali, eto, taj zli MMF ne da, najkuimnjegovu.
Ne bi oni ni da povećavaju cenu struje, al’ MMF prisiljava. Pa kao konobar kad dođe da naplati, jer mu je kraj smene ili je pak naslutio da gosti piju više nego što deluje da će moći da plate, tako je dogovoreno i da MMF šalje kontrolu svaka tri meseca. Ne kaže naš narod džabe da ko se jednom o prošle izbore opeče, taj i u memorandum duva. A bolje da duva u tikvu, kad već nije javnosti objavio memorandum, bez obzira da li se u njemu pominje gubitničko poslovanje Srbijagasa.
I šta se očekuje kao posledica ovog aranžmana? Strane investicije? Koliko treba neko da bude ekonomski potkivan da shvati da stranac neće uložiti svoj kapital, dok ne vidi da i domaći ulažu svoj kapital. Dok domaći gledaju kako da izbegnu medijska razvlačenja kao ove ili one tajkune, stranci ulažu kapital koji su ionako ovde zaradili.
Dobro došli u letnje računanje vremena!
A sad ćete videti kako vreme može brzo da prolazi… Doduše, sad će biti više svetla za fotografisanje tokom popodnevnih šetnji.
Nemamo ideju koji tekst da namaknemo ispod ove slike, pa ako biste mogli da nam pomognete nekim predlogom… Samo nemojte ono “Poluistina: ovo su makaze”…
[tekst ispod slike glasi…]
Nego, javlja nam dopisnik jedno svoje pronalaženje u knjizi neznanoga naslova:
Nama preostaje samo da ponovimo ono što ono reče teškom mukom prevedeni zapis u Hamurambijevim preambulama (izvin’te, nemamo snimak):
Vi mislite da je pisanje gluposti svojstveno samo Internetu. Knjige, braćo! Knjige, a ne zvona i praporci!
(tnx Pura Moca via fb)
Citat dana dolazi sa Mudrolija:
Uvek je bilo glupih, al’ ranije nisu imali ovoliko samopouzdanja.
– Ante, a jesi kupija auto?
– Jesan!
– A koji?
– Nisan!
– A ti sad reče da jesi!
– A, jesan!
– Pa koji si auto kupija?
– Nisan!
– A nisi? A ća me zajebaješ!
– A jesan, kad ti lipo velin!
– Pa koji auto, nesretniče?
– A, Nisan!
– A nisi?
– Jesan! Jesan! Nisan!
– Jesi ili nisi?
– …
– …
Neopravdano i ničim izazvano, kako je prigodno da se kaže u ovo doba godine, iz arhive je isplivala ova legenda. Učiteljska škola u Aleksincu (ili nekom od tih mesta na A), godina hiljadu devetsto šezdeset i sitno:
MLADA I NEUKUSNA
Bila sam još mlada i neukusna. Pastiri su gonili stada ovaca među kojima sam bila i ja. Od jedanput meni mi nesto zaigra ispod nogama. Svi popadasmo od stra na travi u meni mi srce siđe u petama. Malo posle iza toga kad se vrati smo u svest od straka neko upita sta to bi, ja si reko u sebi, pa to smo ucili u školu na zemljopisu i reko decama: “to su arhitektonski potresi duboko ispod zemljinom površinom.”
Volite da radite? Da?
Smatrate da se, u odnosu na Vas, Onaj Koga Grčka Nema po ceo dan samo izležava? Aha?
Sigurni ste da Vašoj energiji premca nema? Jašta? E, pa razmislite ponovo! Jer…
Suština Pasijansa predstavlja čudo neviđeno:
ДИРЕКТОР РЕПУБЛИЧКОГ ХИДРОМЕТЕОРОЛОШКОГ ЗАВОДА
Стални представник Републике Србије у Светској метеоролошкој организацији
Проф. др Југослав Николић, дипл. мет.
Проф. др Југослав Николић високо образовање стекао је из научне области физичке науке – студијски програм Метеорологија, на некадашњем Природно-математичком – садашњем Физичком факултету Универзитета у Београду. Академски назив магистра наука и научни степен доктора наука стекао је, уз рад у струци, на Универзитету у Београду, Катедра за хидрогеологију РГФ. Професор Николић има стечено наставно звање “редовни професор” и научно звање “виши научни сарадник”. Поседује вишегодишње радно искуство на високостручним пословима у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ) и постигнуте резултате у проучавању, интегралном сагледавању и обједињеном решавању проблема фундаменталних са аспекта метеорологије – физике атмосфере, заштите животне средине, примена у енергетици, водопривреди и пољопривреди. Кроз стручне и научне радове, пројекте и монографије дао је оригиналне стручне и научне доприносе и утицао на развој науке, научне мисли и развој струке. Научно ангажовање професора Николића односи се на Српску академију наука и уметности (САНУ) и повремена предавања на докторским студијама одговарајућих Факултета. Члан је научног већа Географског института “Јован Цвијић” САНУ и именован је, по Одлуци Извршног одбора САНУ, за члана Међуодељенског одбора за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића. Добитник је награде Привредне коморе Београда за најбољи научни рад од посебног значаја за примене у привреди и струци.
I tako dalje i tako dalje i tako dalje. I tako dalje.
Međutim, uprkos herkulovskim naporima prof. dr Jugoslava Nikolića, dipl. met., mediokriteti i demagozi uvek pronađu način da zauzmu Lagranžovu tačku ravnoteže primljenih novaca i preusmerene odgovornosti.
Sledeći citat je neproverenog izvora, ali je dobar kako god okreneš:
Ako zatekneš dve ribe na dnu mora kako se svađaju, budi siguran da se u blizini nalazi britanska podmornica.
(navodno je to rekao Mahatma Gandi)
Kad ne znaš šta bi radio, hodaj brzo i izgledaj zabrinuto.
Ako vam je stalo da napredujete u nekoj oblasti, bilo da vam je to profesija ili lična zanimacija, valja da slušate šta oni najbolji imaju da kažu o tome. Steve McCurry je jedan od najslavnijih foto-dokumentarista na svetu, čovek koji je nekim svojim fotografijama obeležio epohu u kojoj je hodao svetom (ima li ikoga da ne prepoznaje ovu fotografiju?). Dakle, da čujemo šta nam ujka Steva predlaže da činimo kako bismo brzo poboljšali svoje fotografije.
Poslednji savet je najbolji od svih. Jedino: nemojte prenebregavati pravila kojima niste ovladali, pa izjavljivati da ste ih prevazišli. Budite sigurni da znate šta radite. I uživajte u tome.
Nakon što je čula da joj je preminuo deda, unuka je otišla ravno do kuće svoje 95-godišnje bake da je uteši. Kada ju je upitala kako je deda umro, baka je odgovorila:
– Imao je srčani udar dok smo vodili ljubav u nedeljno jutro.
Užasnuta, unuka stane koriti baku kako dvoje ljudi, skoro stogodišnjaka, koji vode ljubav zasigurno izazivaju đavola.
– O ne, draga moja, – odgovori baka – pre mnogo godina, uvidevši koliko smo stari, zaključili smo da je najbolje vrijeme za vođenje ljubavi kada crkvena zvona počnu da zvone. To je bio upravo savršen ritam. Lep, polagan i jednak. Ništa prenaporno: jednostavno unutra na Ding i napolje na Dong.
Baka zastane, obriše suzu i nastavi:
– I da nije naišao taj prokleti sladoledarski kombi zvoneći, on bi još uvek bio živ…
– Ćao! Šta piješ?
– Ma beži bre, seljačino! Čekam dečka!
– Kako hoćeš. Uzgred, ja sam ovde konobar.
Kaaaaako je oooovoo dooooobroooooo….
Obrlatili vas mangupi? Lepo smo vam rekli, a vi niste slušali: post je stanje duha, a ne želuca. Prošla su ona vremena kada nije bilo struje, frižidera, načina da se prave zalihe, pa je početkom proleća trebalo kanalisati glad naroda. Ideja o Velikom postu je prikladna kao način za to. A danas? Danas nas je prosto sramota koliko nam je dobro.
Ne dajte se zajepsti. Prijatan ručak vam želimo.
[tekst ispod slike glasi…] = Ode prs