Neka to ne bude u proleće

Tradicionalno, Balkanci su nemarni & aljkavi kada je bilo kakva (h)istorija u pitanju, pa više volimo da je relativizujemo u zavisnosti od dnevno-političkih potreba nego da utvrdimo činjenično stanje. Ako uposlimo Tražilicu na Allmusicu i u nju kucnemo “great American songbook” dobićemo više od 24.000 pogodaka u kategoriji albuma.

Nisam proveravao broj, mada uopšte ne sumnjam u njega. Tehnologija je, u svojoj suštini, “glupa” i ne laže.

Pravo pitanje je, u stvari, da li ćemo ikada imati nešto što se zove “The Great Yugoslavian Songbook“? Naša “pesmarica” je jako bogata, pa kada mogu Amerikanci da je sastave, zato to ne bismo mogli i mi?

Nastavite sa čitanjem… “Neka to ne bude u proleće”

Veličina je bitna… relativno

Kada se čovek okrene oko sebe (posebno ako živi u gradu), možda tek u posebnom trenutku nadahnuća shvati da dobar deo onoga što vidi nije postojalo pre njegovog rođenja. I to je prava snaga nauke: oruđa koja daje za stvaranje jednostavnijeg, boljeg, lakšeg. Korisnijeg. No, da bi nauka došla do praktičnih rešenja, neophodno je dati joj i novca i vremena da akumulira… rekao bih unutrašnju energiju tumačenjem nekih, u svakodnevnom životu potpuno nebitnih pojava. Recimo:

Nemam pojma koji to uređaj u našoj kući može da zahvali svoje postojanje dokonom naučniku kome je bio potreban način da izmeri veličinu zvezde Rigel, pa je u tu svrhu smislio sasvim novu tehnologiju… ali sam siguran da takav uređaj postoji.

Da, potpuno sam siguran.