Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Učio nas je da je bitno lucidno nastupiti.
Vrlo davno, pre dva veka,
Varalica neka prosta
Došetala do Cetinja,
A u svojstvu važna gosta.Skupili se Crnogorci,
Sve go junak do junaka;
Slobodari, divi, borci
Pod teretom od pušaka.
Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (V): SEĆANJE NA LEKCIJU O LAŽNOM CARU”
Preturanje po starim pesmaricama postalo je moderno među muzičarima. Mnogi su ih prelistavali poslednjih godina. Motivi su im različiti, a u svoj toj kakofoniji koja iz toga proizađe, retki su neki veći pomaci ili naročito uspešna “nova” tumačenja.
Poslednji koji me je smorio bio je Bob Dylan: posegao je u repertoar Franka Sinatre.
Pirot je, zapravo, već jugoistok, država za sebe. Narodna radinost u selu Temska, proces pravljenja čuvenog kačkavalja u mlekarskoj školi, muzej ponišavlja u kući Malog Riste… no, najveći utisak ostavlja pravljenje čuvenih ćilima.
Pristojno je razradio posao moj dragi Džon Oliver od kako sam, pre pola godine, pisao o njemu. Da pogledamo jedan prilog iz rubrike How is this still a thing?
Dobro je to pitanje. Kako je moguće da, posle svih užasa, raznorazne religideologije i dalje utiču na ljudsko mišljenje? Kako je moguće da je jednostavnije početi dvadesettri rata i uspostaviti petnaest diktatura i baciti hiljaduipet bombi pod automobil nego sesti i uložiti sve te novce u posao sa solarnom energijom i sasvim futurističke baterije? Kako je moguće da je Aleksandru Vulinu još uvek dozvoljeno da misli svojom glavom? Kako je moguće da ovi ljudi ne mogu da rade samo zato što rade bolje?
Jeste, u pravu ste. O tome ćemo nekom drugom prilikom.