Veća fotografija je ovde. Susret sa ovom neobičnom zgradom je prva novotarija o kojoj nisam znao ama baš ništa pre nego što sam došao u Beč (toliko o pripremi pred put). Ovo nije nikakav zabavni park ili kulisa nekog iščašenog filma, već – stambena zgrada u jednoj ulici Beča, ljudi žive u njoj, a to što je njen autor svo to drveće čak i projektom zamislio, pa i realizovao, šta se koga tiče, je l’ da…
Friedensreich Hundertwasser (1928-2000), koji je inače rođen u Beču pod imenom Friedrich Stowasser i potom u nekoliko vremena menjao ime, srednje ime ili prezime, bio je čuveni arhitekt – i kao umetnik i kao graditelj. Ovaj dizajn je njegov potpis: on je pravu liniju nazivao đavoljom rabotom i nemoralnim oblikom, te ju je koristio samo kad je to bilo neizbežno. Mada, istini za volju, mogu prozori i drugačije da se izvedu nego kao ovde, pa mi nije baš sasvim jasno na šta se konkretno odnosio taj animozitet. Ekscentrik prvog reda, nemirni duh kome je sve osim morske pučine bilo tesno, Hundertwasser je ostavio traga širom sveta. Da vas ja ne davim o njemu, eno vam sajta fondacije, pa istražujte do mile volje; posebno je zanimljivo da se uputite u tezu o pet čovekovih koža.
Napravio je Hundertwasser mnogo raznih, uvek čudnih zgrada. Termoelektrana usred Beča predstavlja moj favorit. Čak sam posle otkrio da se ta zgrada štogod solidno vidi na jednoj od fotografija koje sam savatao Cevuljagom sa Donauturma, a za jedno od sledećih otkrivanja Beča zakazujem foto-sesiju i te zgrade.
Prodavnica-kafić u prizemlju ima enterijer u sličnom stilu kao i eksterijer (npr. pod nije ravan). Posle sam se pitao kako li izgledaju stanovi iznutra?