Pirot je, zapravo, već jugoistok, država za sebe. Narodna radinost u selu Temska, proces pravljenja čuvenog kačkavalja u mlekarskoj školi, muzej ponišavlja u kući Malog Riste… no, najveći utisak ostavlja pravljenje čuvenih ćilima.
Tradicija pravljenja ćilima u ovom kraju stara je oko 400 godina, tehnikom koja se nije menjala od nastanka. Ćilim se tka kao simbol porodične sloge i bogatstva u domu, a veština se prenosila s kolena na koleno. Radi se na vertikalnom razboju, iz jednog dela i ima dva identična lica (bez naličja). Šare su specifične i zaštićene za ovaj vid rukotvorina, preuzete iz svakodnevnog života (gugutke, kornjače, kuke, đulovi…), ali i iz udaljenih krajeva (francuske bombone, persijska kruna, ruska zvezda…).
Pre drugog svetskog rata oko 5.000 žena iz Pirota i okoline bavilo se tkanjem. Danas ih je preostalo dvadesetak. Direktorka zadruge koju smo posetili pokazala nam je policu na kojoj su kupe s namotanim vunenim nitima, bojenim biljem, koje se koriste u tkanju:
– Eto, to je to što imamo, pošto se radionica koja nam je do sada upredala konac zatvorila, i niko to više ne radi.
– Pa šta ćete da radite kada potrošite to što imate?
– Ne znamo…