Dan je bio posvećen vinarijama negotinske krajine, te smo krenuli put Rogljeva i Rajca.
O ovim vinarijama već je pisano na Suštini Pasijansa – Grba ih je obišao barem tri puta do sada, a i ja sam svratio prošle godine, pa se neću ponavljati. Ono što stoji je da su rogljevačke pivnice (ili pimnice, polemika još uvek traje) nepravedno zapostavljene u odnosu na svoje rajačke susede, pre svega u zvaničnoj turističkoj ponudi kraja. Mnogo je faktora koji su uticali na to, možda zato što cela priča počiva na dvoje ljudi koji nisu upućeni u Internet marketing, ili zato što nisu do krajnosti iskomercijalizovali celu priču (za razliku od Rajca koji će se na kraju pretvoriti u cirkus ako ovako nastave).
U svakom slučaju, bili smo lepo primljeni, kao i svaki put. Probali smo vino staro 20 godina, kao i rakiju od borovnice i 100 trava, i dok se razgovor vodio nisam mogao da ne primetim dugačke nokte na palčevima domaćina. Ne znam da li njima vadi čepove iz vinskih flaša ili je samo reč o estetskom elementu, ali morao sam to da ovekovečim.