Kažu da na nebu može da se vidi ne više od šest hiljada zvezda. I još kažu da na nebu Zemlje ne može da se vidi šest hiljada zvezda zbog svetlosnog zagađenja. Kako izgleda to slavno teorijsko nebo, javljaju nam dobri ljudi iz orbite.
Previše smo, kažu, uključili svetala. Fotonima vidljivog spektra elektromagnetskog zračenja iz najneverovatnijih izvora, od uličnih svetiljki preko reklama za energetska pića do dečijih fluorescentnih osvetljivača prostora, gasimo mrak. Ali.
Ko je protiv svetla taj ne zna koliko je mračno u zlatiborskom zaseoku Divljake u deset uveče, kada pljušti kiša i gromovi udaraju.
Jer, sećate se i sami da je nekada postojao samo domaći džem od šljiva. Znate onaj sa kožicom koja selepi za nepca dok se jedu palačinke. A onda je Podravka napravila onaj džem od šljiva. Pa su palačinke klizile kao nove sanke niz ulicu Velizara Kosanovića. Pa su zatim su napravili voćni sok sa pulpom.
I tako to. Idemo dalje.
Домаћи џем је исто без везе, ту се меће онај индустријски пектин. Пекмез, бато, пекмез! Без пектина, осим шта воће само садржи. То се укрчкава. И клизи, нема везе што је љуска цела.
Кад оно иду две палачинке, па се једна жали на другу што заостаје, а ова ће “лако теби да клизиш по том пекмезу, мене жуљају ораси”.
Deder mi razjasni, u čemu je razlika između džema i pekmeza?
Da nije marmelada?…
У пектину. Из кесице – џем. Из воћа – пекмез.
Бар тако ми госпоја објашњава, а кад се отвори тегла, приметим и разлику. Јер она прави увек пекмез, никад џем.
A, pa onda pričamo o pekmezu. Štajaznam kako se pravio po Vojvodini, crnogorske šljive se lepe za nepca i tačka.
A nije marlemada, ona se smrzne u frižideru i onda kada je mažeš na svež lebac sa margarinom dobiješ umljackan hleb. Koji je, ruku na srce, već bio umljeckan pokušajima da namažeš zaleđen margarin (jao, beše li zrenjaninski, sic!) na taj isti hleb. Tek kasnijeeeeee se neko setio da napravi Dobro Jutro…
Ал’ сте се распекмезили (шиц!)… да вас видим да намажете то на онај млитави амерички лебац, нетостован. Кладио бих се да би најкасније у трећем минуту нешто одлетело у канту за отпатке. Кладио бих се, кад бих имао против кога.
Него, ако неко има фотку Агрокомерцовог џема на ком је писало “ĐEM”, чека га кило кајсијеваче (или да бира коју хоће). Ко не зна шта је ђем и где се меће, широк му гугао.
Zrenjaninski, koga je pravio Mihalj, mladi radnik servoupravljač, još je bio i dobar. Zamisli zlehude sreće da ti se na stolu pojavi čudo od margarina marke “Original”, vojna liferacija iz Uroševca. Srećom, probao prvi put, sad i nikad više.