Da vidimo prvo šta živi ljudi mogu i smeju:
Ako bih bio primoran da odaberem jednu ljudsku aktivnost prema kojoj gajim najdublju odbojnost – a da ne pričamo o narkomaniji i ostalim pedofilijama – morao bih da ukažem na tetoviranje. Ima tu, svakako, ličnog animoziteta prema iglama, ali je u osnovi moje nezainteresovanosti za crtanje po telu ipak činjenica da se radi o nereverzibilnom procesu: učinjenom poslu manje-više mane nema (videti priču Tetovirani život Dušana Radovića).
P.S. E, kad već spominjem narkomaniju, evo šta je Ršum imao svojevremeno da kaže na tu temu:
Čoveku što drogu zoblje
Neminovno biva groblje
A kad legneš ispod panja
Više nema uživanja.