Varijacije

Dobro poznata priča u mom esnafu počinje ovako: “Majka je imala dva sina: jednoga pametnog, a drugi je bio informatičar…” Opppps… Počeo sam pogrešnu priču da citiram, ova nije bitna za današnji tekst.

Idemo pravu.

Majka je imala dva sina: stariji je postao najbogatiji engleski muzičar, a mlađi nije bio informatičar već talentovani & ugledni čelista.

Očito je da nisu u pitanju braća Jagger.

Andrewa Lloyd Webbera smo već pominjali u više navrata. Sem one činjenice o parama, da podsetimo da ih je pošteno zaradio pišući antologijske mjuzikle – Jesus Christ Superstar, Evita, The Phantom of the Opera, Cats, Starlight Express… Ima ih još podosta, a ugledne nagrade koje je dobio za njih teško je izbrojati. Za razliku od starijeg brata, Julian Lloyd Webber je izvođač – renomirani je britanski čelista, dirigent i ugledni pedagog.

Ko je poslušao bilo šta od A.L. Webbera odmah je mogao da primeti da, uprkos formi muzike koju piše, njegovo utemeljenje je u rok muzici, te poznate zvezde često koristi u postavkama. Treba li da napomenem da to odlično funkcioniše?

Kako i mlađi brat deli istu sklonost ka rok muzici, krajem sedamdesetih su se odlučili da naprave malu muzičku ekstravaganciju koju su mogli lagano da finansiraju. Okupili su prestižnu ekipu rok ludaka – istomišljenika i raspisali varijacije za Kapričo br. 24 u A-molu Nikole Paganinija. Ruku na srce, nisu bili prvi koji su se toga setili jer dobro je poznato da su i mnogi drugi veliki muzičari (Liszt, Brahms, Rachmaninoff) posezali za ovom literaturom.
Album Variations (1977) je bio šok za nepripremljenu rok publiku, a ja sam preo kao zadovoljni mačak. “Moji” su bili svi na okupu.

Ako pažljivo pogledate klip, videćete da pratnju čine kompletna postava Colosseuma II + Rod Argent + Barbara Thompson. Gary Moore nije svirao u ovoj varijaciji, ali jeste na ostalim, a na snimanju su se muvali i Phill Collins & Herbie Flowers.     

S vremena na vreme pustim “Varijacije”, da me želja mine. Ploču obavezno, iako imam i disk. I dalje volim da vrtim omot u rukama. Na onome u koji se stavlja ploča nactrano je čitavo stablo (na bookletu CD-a se samo nazire) sa kompozitorima i izvođačima kojima je ovaj kapričo bio inspracija u prošlosti. Može satima da se istražuje.

Oči su, izgleda, počele da mi popuštaju, ali uši me još uvek dobro služe.