Vukotinjanje (I): POČESTO DUNE KABADAHIJI

Što je tražio to je i dobio: sad je pljunuti patriota.

Bože mili uda velikoga!
Koji šćaše po zemlji Srbiji,
Po Srbiji zemlji da prevrne:

Tradiciju gizdavu gospođu;
Istoriju staru al držeću;
I Prosvetu damu od manira;
I Kulturu maloletnu curu.

Lubard

Politiku od slaba morala
(koja bi se ionako dala),
Nadu krhku koja je propala!
I Istinu sramežljivu žensku,
Pa nestalnu kočopernu Veru
I Gospođu veliku i malu.

 Još otmenu drugaricu Meru,
Udovicu umrlog Razuma;
Obrlati Lepotu, Samoću…
Netaknuta osta samo čuma.

O, spasi nas mahnitoga roga!
Bože dragi uda velikoga!

Vukota Babović

(Napušten tor, Ošišani Jež, 1997.)