Румени се исток

Знао сам му само име, и да га је понекад пуштао Слоба Коњовић. А онда сам једном био у прилици да наватам нешто музике. Није ме се нешто много дојмило; далеко од тога да је лоше, али тако то иде, ко прти не направи аутопут.

Тј они, који дођу после, ураде то исто само много лепше. Дођу на готово и, растерећени потребе да измишљају читаву ливаду (ака поље), побрину се да на њој изграде нешто. Тако да за претече увек имам разумевања, није то лако и не мора увек све да буде ремек дело. А онда ме звекне ово.

Хм, шта је ово? Који је ово андрак? Ово бре сваки час имаш осећај да нешто фали, као да наизменично свирају две секције оркестра ал’ једној заборавили да уштекају инструменте, нема их на снимку. Првих двадесет слушања сам се лудачки забављао покушавајући да погодим кад ће следећи пут да груну те трубе.

Пуштао сам то по кући и по колима. Каже ћерка “овде као да нешто фали”. Аха. Сам казо?

А онда сам почео да гуглам наслов… Јућуб је био у пеленама, још није било пет милиона мачића и кучића, али је још било музике. Наишао сам на верзију на француском. Македонском француском. И све ми нешто личи и не личи. Уосталом, ко га зна, штука је то…На мађарском csuka је баш то, штука (од које праве одличан перкелт, знам место), а с друге стране Холгер ми звучи немачки, мада не мора да значи. И опет, Слоба га је изговарао Чукај, мада би требало Чукаи – онај ипсилон на крају се у мађарском ама никад не користи као ј, имају право ј као и ми, а на крај презимена га је стављало племство уместо редовног и, сад да ли само они са керећом кожом (од које се правио пергамент са повељом) или и когод је имао да потплати писара, ко ће га знати. А и оно cz уместо cs је такође нека старија ортографија која се задржала у тим племићким презименима.

Дакле, закључим, имамо мутног типа, вероватно Мађара у Немачкој или ту негде, који је скупио пар пајтоса и стрпао се с њима у лименку, и по свој прилици је макао неко македонско колце и окречио га скроз, остали само дугмићи. Добро, доста… ствар је трајно на мојој плејлисти, и остаје на њој до данас. Ово сам слушао и док сам тамо негде по Атланти тражио свој хотел након десет сати вожње (пазите да се не запетљате са адресама, могуће је да су Маунт Вернон стрит и Маунт Вернон драјв у истој месној заједници…).

И онда једног дана, буп. Чујем кинеску химну. Вилицу лагано подигнем са пода, пронађем на цевки (цевци!) још две-три верзије, чак и вијетнамску, ако може са неким хором или војним оркестром, колико да будем сигуран да није нека подвала, монтажа, зајебанција. И није. Чукаи је стварно урадио кинеску химну.

Ау. Пустим једно па друго. Па једно па друго. Па мало једно мало друго. Па онда друго па прво. Нема шта, Кинези нему појма.

Е, тако је то било. То што на википедији пише да није Мађар (а види фацу!), да се уопште не презива тако него да му је то уметничко име… ма шта та стварност уопште зна?