Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nije prestajala s radom zlikovnica novca. Desetkovani dinari u džepovima.
Nije iz vica:
tramvaj sedmica
saobraća
Ustanička – Buvljak.Unutra sabraća,
robovi s robom,
vesela džejva:
“Mrak, mrak, mrak, mrak
pao mi na oči…”
Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (VII): MAGISTRALNI PUT”
Jutros, sabajle, kada mu vreme nije, zazvonio mi je telefon. Onako bunovan, skočim iz kreveta da zvonjava ne probudi decu, uzgred raspalim nogom u stalke za Kefa i, psujući, pogledam u displej telefona…
Nepoznat broj.
U trenutku mi kroz glavu prođu najcrnje misli. Ko normalan zove u ovo doba?
Postoje ljudi kojima je toliko dosadno da postaju ovisni o smišljanju gluposti – nije važno to što je glupo, već to što je originalno, pa zato prolazi – i onda se još ponose svojim smelim ili zabavnim dostignućem. Nije to ništa novo, viđali ste takve primere mnogo puta, čak i uživo, i sigurni smo da biste mogli da navedete neki primer takve prakse.
No, desilo se nešto novo: jedan čovek je toliko zabrazdio u sopstvenu glupost da je uspeo da preoblikuje sopstveni mozak tako da ga sluša samo kad pravi glupost. Nažalost, ostao mu je trag suvisle pameti, pa je uspeo da prepozna šta je uradio i sad mu je život postao agonija. Evo o čemu je reč.
Nastavite sa čitanjem… “Princip reverzne ravnoteže (šta god to bilo)”
