Kroz prozor voza tražim te
niz tihe ravni slutim te
i bezbroj puta zamišljam
tvoj glas i oči – tvoje vitko tijelo
na liniji Zagreb – Sarajevo…
Čekao sam je četvrt veka… Ne neku ženu, već ovu pesmu. 
Kako sam se zatekao pored televizora dok je išao Vaš šlager sezone 1987. godine više se ne sećam. Ali dobro pamtim da je posle nastupa Indexa cela Skenderija ustala na noge i deset minuta aplaudirala.
Ovu pesmu sam čuo samo tada i nikada više. Sva moja raspitivanja da li je izdata i pokušaji da dođem do snimka bili su neuspešni. Nekim čudom, ostala je zabeležena u glavi.
Te godine, Indexi nisu pobedili. Maja Perfiljeva je osvojila nagradu žirija za najbolji tekst, a Fadil Redžić, koji je i autor muzike, za najbolji aranžman.
Indexi su bili muzička institucija – o tome nema diskusije. Stoga mi je potpuno neobjašnjivo i čudno zašto su se tako nehajno odnosili prema svojoj zaostavštini tokom čitave karijere. Objavljivali su svoju muziku za razne diskografske kuće, kako su stigli, neredovno i neuredno. Prema neproverenim informacijama, u fonoteci Radio Sarajeva čuvaju se snimci 130 pesama koje nikada nisu objavljene na nosačima zvuka!? 
Sanjam o tome da će neko pametan napokon sesti i sistematizovati svu njihovu snimljenu muziku na pravi način. Remasterizovanu, dabome. I sa luksuznim bukletom koji hronološki prati karijeru, kako se to danas radi u inostranstvu sa svakom muzikom koja je postala deo umetničke baštine sveta…
Pretpostavljam da oko “političke korektnosti” nosilaca autorskih prava ne bi trebalo da bude problema – i dalje ih fanovi vole, od Triglava do Đevđelije.
Eh, da sam ja netko…