Tetovaže su najstariji oblik obeležavanja koji je opstao do današnjih dana. Tragovi takve prakse nas vode u neolit. No, to je kulturološka stvar; hajde da se pozabavimo fiziološkim pitanjem. Da li znate koji to telesni mehanizam održava tetovaže da ne nestanu tokom regeneracije kože?
Month: May 2015
Džoni i Meri
Johnny’s always running around
Trying to find certainty
He needs all the world to confirm
That he ain’t lonely
Mary counts the walls
Knows he tires easily
Ovo nije reklama za Reno Clio! Mada je reč o pesmi koja se decenijama vrti u mojim kolima… Praktično, od trenutka kada sam je prvi put čuo.
Imala je čudnu sudbinu.
Ој, кафано: винарија
Други дан тог боравка у Нишу неко спомену пиротски качкаваљ. Јавим се да довезем, седнемо у кола… и вратимо се таман у пет минута до поласка – цело друштво иде до Јовића винарије.
Данас ме тај обилазак нешто јако подсећа на обилазак пиваре тамо неке седамдесет пете, кад су збратимљени градови (из сваке републике по један, гле случајности) организовали сусрете, па ја као сниматељ из клуба пратио, по свом избору, баш посету пивари.
Дакле пролазак кроз погоне, технолог објашњава поступак, сви зверају около, и на крају заједнички ручак где је директор у чело софре. С неколико разлика. Под један, није супер 8мм кино камера, него канон. Чим смо изашли из катакомби (ал’ нема оних тунела испод реке, ех), извадио сам дугу цев.
(велика)
Под два, нема да један технолог прича о једној фази производње, па други о другој па онда директор о историји фирме. Све је то један човек. Под три, није битно што нема софре, човек изнео своју серију вина и сипао редом, све смо пробали. Неко је понео слане домаће грицкалице, таман легло.
Čiča parkurdžija
Nije da nismo pratili, nego nije bilo odavno ničeg zanimljivog u svetu parkura. Kad mi tamo, a ono uveli mrvicu hongkonške kung-fu dramaturgije u parkur! Pazi sad
:
Vukotinjanje (XIV): KAKO SE RADIKALIO ČELIK
Kotrljaju se ulicom demokratski mandati.
Gvozden je bio fin, pristojan čovek. Stakloduvač u radionici jednog naučnog instituta, važio je za pouzdanog zanatliju. Znam ga sa odbojkaškog terena, gde smo se okupljali u pola deset, u pauzi za doručak. Komunikativan, otvoren, spreman za šalu, ubrzo je postao zaštitni znak dobrog razumevanja u našem kolektivu. Od milja smo ga zvali Gvožđe, što je on oduševljeno prihvatio. Ubrzo se našlo onih koji su u sebi otkrili ostatke nekadašnjeg znanja hemije i javila se nova, skraćena formula nadimka: Fe, što se, naravno izgovaralo u dahu EFE. Zdravo, Efe. Kako si, Efe? Serviraj, Efe! Efe, vidimo se u birtiji.
Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (XIV): KAKO SE RADIKALIO ČELIK”
Dan mlad… peškira
Danas proslavljamo “towel day”, praznik posvećen sećanju na Douglasa Adamsa, autora “Autostoperskog vodiča kroz galaksiju”.
Ako ste ljubitelj ovog ove knjige, današnji dan možete obeležiti tako što ćete svuda nositi peškir sa sobom. Većina će vas gledati čudno, ali na gomili mesta širom sveta možete osvojiti zanimljive nagrade.
Današnja stvar je instrumental “Journey of the Sorcerer” grupe The Eagles, korišćen kao glavna muzička tema u svim adaptacijama “Vodiča” za elektronske medije, počev od BBC-jeve radio drame s kraja sedamdesetih pa sve do filma iz 2005. godine.
Ој, кафано: Трамвај 2
Након оног Пожаревца од пре неки дан (а у времену у ком се одиграва радња, сутрадан) стигосмо у Ниш. Тамо смо се срели са Шефом и Владаном и још неком братијом, провели пар дана и били у доста кафана. Ред је, на летовању смо.
Но, од можда три фотогеничне кафане (од којих је укупно једна задржала штимунг градске кафане од пре сто година, али сам био навалио на оно на столу а мање на фоткање) нисам за овде одабрао ниједну. Данас, један кафић.
Јесте да се зове скроз неоригинално “Трамвај” али је све остало скроз оригинално. Ово је подсетник да је Ниш некад био индустријски град са својим градским трамвајем (а имали смо индустрију и другде), који је склоњен… пише тамо на зидовима, на местима где би били прозори, и кад и како. Не сећам се да ли пише и зашто, али вероватно је неко сместио Зеки Роџеру. На ту тему, могли би да се братиме са Сан Франциском.
To je nama naša
Borba dala.
A šta ste mislili – da ćete se izvući za Dan mladosti? Ne, neeeee…
Ko god je sumnjao, da više ne sumnja.
(Ma, gde zaturiše to Tiletovo pismo?)