Jedan trči u trci, drugi trči u trci. Međutim, ti sportisti upražnjavaju dva toliko različita sporta da čak ni ne liče jedan na drugog. Jedan je visok, jak i mišićav, pršti od ramboidnih mišića. A drugi izgleda kao da ga je neko od makramea sačinio: sitan, kvrgav i mršav.
Evo o čemu je reč.
Dakle, sprinter iskazuje eksplozivnu snagu, a maratonac trajnu snagu. To nas vodi u pitanje fiziologije miofibrila, o čemu letimice govori i ovaj video.
Ovo me je podsetilo na ne baš prijatnu priču o dečku iz moje generacije, vrhunskom plivaču koji je bio forsiran u potpuno pogrešnoj plivačkoj disciplini – u dugim prugama. Tu je, nažalost, pokazao skromne rezultate, relevantne samo na regionalnom nivou. Kada je trener iz jedne susedne zemlje shvatio da pred sobom ima sprinterski talenat olimpijske klase, bilo je kasno: čovek je već bio upropašten za sva vremena. I to ne samo u sportskom smislu, već i zdravstvenom: zaradio je “sportsko srce”.
Kad sam ga sreo pre nekoliko godina i pitao ga za zdravlje, rezignirao mi je rekao: “zabranio mi je kardiolog da ne plivam“. Elem, da bi sačuvao elementarno zdravlje, moj stari drugar svakog jutra započinje dan tako što otpliva barem jedan kilometar, kako njegov puls u mirovanju – koji iznosi 40-42 otkucaja u minutu! – vremenom ne bi doveo do opšteg slabljenja organizma. Imao je pomalo sreće u organizaciji života, jer je u metropoli jedne EU zemlje, gde odavno živi, uspeo da se preseli u stan koji se nalazi preko puta zatvorenog bazena u kojem je već godinama redovan gost pre doručka.