Informacija (alt.def.) = podatak + prenosilac + kontekst
(redundansa poželjna u cilju kompenzovanja faktora entropije)
Jednom davno, na stranicama Suština pasijansa smo vam predložili mali eksperiment: da se tokom nedelju dana u potpunosti odreknete konzumiranja vesti, što bi podrazumevalo uzdržavanje sadržaja informativnog programa na radiju i televiziji, zaobilazak kioska sa novinama, prestanak pohađanja portala raznih medijskih kuća i novinskih agencija, kao i pažljivo zaobilaženje tih tema u kafanama, na porodičnim proslavama i, da ne zaboravimo kanda najvažnije, društvenim mrežama.
To što nas niste poslušali je u redu, jer što se nas tiče, sami ste gospodari svoje sudbine, mada nam nije drago što ne želite da učinite nešto u svoju korist. Zapravo, u redu je zbog toga što više nije bitno, jer sad više nije moguće da se odbranite od pošasti. Više puta ponovljeni eksperiment, u različitim uslovima i od strane raznih osoba, pokazao je da više ne možete da se izolujete, jer u današnjoj konstelaciji društvenih okolnosti postoje mere koje vas uvode tamo gde ne želite da budete i rade vam šta hoće. Rečju: saznaćete sve što je moguće saznati, hteli vi to ili ne.
Problem je u tome što je sve više ovih drugih, neželjenih vesti. Zapravo, nije problem u samim vestima: teorija informacija nas podučava da podatak ima svoj sadržaj, medij za prenos i kontekst. Problem je u komponenti konteksta, gde se na svaku pojavu informacije brže-bolje pojavljuje neki polusvet koji iz jedne teze izvodi drugu, pa objašnjava i dokazuje ispravnost onoga što se ne može dokazati kao ispravno.
Ovde na scenu stupate vi.
Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, kaže ona tužna poslovica o raspodeli zdravlja, pravde, sreće, radosti i pameti. Srbija je domovina naroda koji je čvrsto rešio da ostane mali tako što će ukinuti prelazne boje: crno, belo i pastelno šarena paleta duge su jedini valeri kojima smemo da se koristimo; sive nema, kontrast je potpun. Vaš zadatak je da u tom kolopletu ograničenih boja odredite vrednost slike, pri čemu slikar nije ni Pikaso ni Dali. Vaš zadatak je i taj da izdržite neverovatno brzo prekrivanje jednog jasnog i glasnog tumačenja drugim (nejasnim, mutnim, ponekad šaputanim) tumačenjima (ili je bolje reći: konfabulacijama) i da ne pokleknete pred nadolazećim talasom selektivnog pamćenja koje će stvarati oluje u javnosti još dugo, dugo.
Možete li vi to?
U međuvremenu, ostaje nam da se nadamo, jer ni abera nam niste dali, da ste ovladali principom generisanja poluistina. Da podsetimo – to je kao ona situacija kada društvu tvrdite da ste Betmen, tako što ćete tvrditi da niste Betmen, ali ih lepo zamoliti da se sete makar jednog slučaja kada su u isto vreme na istom mestu mogli da vide i vas i Betmena.
Citat nepoznatog autora:
Kada bi neki ljudi skočili sa nivoa svoje sujete
na nivo svoje inteligencije, poginuli bi.
(tnx Sale via FB)
Hronika foto-genija, kazivanje prvo od tri:
Promenio se stil rada. Fotografija je postala modna fotografija. Fotografija mladenaca strašno liči na modnu fotografiju. Ne snima se kao ranije, autentično. Ne snima se onako kako jeste, nego se trudi da se ulepša, da mladenci liče na manekene. Tako je i kada ih snimam. Ja ih animiram da urade to i to.. Kažem im: “Sad ću da vas snimam. Dodirujte malo jedno drugo! Popravite frizuru jedno drugom! Čačkajte jedno drugo! Mazite se malo! E sad se poljubite!” I oni se poljube. Ja kasnije podvučem ton i to sve sto sam im pričao, ne čuje se. Ostane onako jedan romantičan snimak. Ja se trudim, znači, da napravim romantičan snimak.
(Via)
Sećete li se ovog čoveka?
Reč o tome zašto ne znate više ništa o njemu: ovde… Mada smo o tome već izvestili pre nekog vremena, nije zgoreg podsetiti se zašto je Dejvid Belami izbrisan iz javnog života Ujedinjenog Kraljevstva i, posredno, sveta koji je on opisivao bolje nego bilo ko drugi.
Sedi Perica ispred zgrade i plače. Prolazi jedna žena i pita ga:
– Je li, dete, što plačeš?
– Buuu, tata se udario čekićem po prstu!
– A što ti plačeš kad se on udario?
– Pa u početku sam se smejao…
Dakle, evo rešenja! Nezaposlene samo poslati na ovu njivu i objasniti im da im je pristup zabranjen. Bar polovina će da proba da vidi tu nevidljivu žicu sa visokim naponom. Mesto gde je tabla je poznato u Suštini. Ako neko ima bolji predlog kako da se otarasimo nezaposlenih smanjimo nezaposlenost, neka javi.
Zašto je “Ko nije ugasio svetlo?” pogrešno pitanje?
Zato što je na njega “Niko nije ugasio svetlo.” jedini ispravan odgovor.
Na agencijsku vest, koja je glasila “Lideri opozicije u Engleskoj podneli ostavku”, neke javne ličnosti u Srbiji su reagovale na sebi svojstven način.
Včć: Hm… Šta je to ostavka?
Pjtć: Hm… Šta je to opozicija?
Čd: Hm… Šta je to lider?
Nklć: Hm… Šta je to Engleska?
(tnx Tibor via FB)
Hronika foto-genija, kazivanje drugo od tri:
Sad je u modi „full HD kamera” i mladenci veze nemaju šta je to, ali jednostavno traže full HD. Kao kad bi neko hteo da se vozi taksijem pa kaže: Hoću da dođe mercedes 500 E (ekskluzivno) i onda traži nekoga ko ima takav mercedes i neće da se vozi drugim taksijem nego samo tim. Tako je i na snimanju svadbi, hoće full HD. Jutros me je jedan zvao i počeo je pitanje tako: “Hteo sam da pitam nešto u vezi kamere…” Znači nije me kao kamermana pitao šta snimam i kako snimam, nego je zvao da pita „u vezi kamere”.
(Via)
– Mama, kako su nastali ljudi?
– Bog nas je stvorio.
– Ali tata mi je rekao da potičemo od majmuna.
– Sine, ja ti pričam o mojima, a tata o svojima…
Današnji predlog za čitanje i razmišljanje, ako potonje nije previše da zatražimo od vas, dolazi iz pera Zlatka Pakovića, koji nas svojim čistim idejama uporno upozorava da smo okruženi ideološkim mišljenjima koja ne proizilaze iz pogleda na svet već upravo iz pogleda ka novcu:
Stoga je Dan pobede najveći praznik naše civilizacije – svojevrsno sekularno Vaskrsenje. Pre sedamdeset godina kapitulirao je Treći rajh, teška industrija smrti koja je ubijanje miliona nevinih ljudi i dece nagovestila i realizovala kao ispravljanje prirodne ili Božje greške. Dan pobede, dan antifašističkog otpora, dokaz je da ljudi mogu da se požrtvovano udruže u ime oslobođenja, protiv organizovanog zla, i da ga savladaju, te da je sloboda smisao života ličnosti i zajednica. To je nasleđe antifašizma koje bledi u našem sećanju, to je, zapravo, bit zaborava bitka – zaborav na sam potencijal oslobodilačke prakse u nama i među nama, koji je osuđeni, ismevani i razapeti Nazarećanin navestio kao Carstvo nebesko.
Rutinska kontrola saobraćaja na Ibarskoj magistrali.
– Dobar dan gospodine! Vozačku i saobraćajnu… A, pa to ste vi, gospodine ministre! Molim vas, oprostite! Možete nastaviti!…
– Nemojte tako! Postupajte prema meni kao prema običnom građaninu!
– Nije problem, gospodine ministre. Ubacite 1.000 dinara u dozvolu i možete nastaviti.
Najbolji filmski sinopsis u istoriji:
Hronika foto-genija, kazivanje treće od tri (i smatrajte se pošteđenim što nismo stavili još):
Jako bitno mi je da kažem da se trudim da budem tezgaroš, a ne umetnik i to je suština mog rada. Pošto sam shvatio da je umetnost teško naplativa, trudim se da snimim nešto što se traži. Međutim od umetnosti nisam uspeo da pobegnem. Hteo ne hteo, ja ako snimim ljude iznutra, onakve kakvi jesu – ja sam napravio umetnost.
(Via)
Ako malo obratite pažnju, primetićete da sve više ljudi priča o tome kako nam je u doba socijalizma bilo bolje, te da bi to vreme trebalo da se vrati. Sad, istina je: bilo je bolje onima kojima je bilo bolje, pod uslovom da i misle i pričaju da im je bolje nego onima kojima nije bolje (ne može drugačije da se objasni bez zauzimanje previše mesta i vremena). Međutim, pravi razlog tajnovite želje da se socijalizam vrati leži u sedam čuda socijalizma, koji su neki od nas iskusili:
1. Svako je bio zaposlen.
2. Iako je svako bio zaposlen, niko ništa nije radio.
3. Iako niko ništa nije radio, planovi su ispunjavani 100%.
4. Iako su planovi ispunjavani 100%, trgovine su bile prazne.
5. Iako su trgovine bile prazne, svi su imali sve.
6. Iako su svi imali sve, svi su krali.
6. Iako su svi krali, nikad ništa nije falilo.
Prokleta alergija…
Nemoj mehanički da radiš!… Konju jedan!
Nemoj napamet da radiš, konju jedan!
Stekao bi se možda pogrešan utisak da su samuraji svakom poslu vični, u svakoj struci kadri stići i uteći. Jedino za ovo poslednje, to uticanje, možda bismo mogli da se pohvalimo, inače za sve ostalo smo, priznajemo, samo delimično sposobni. U svakom važnom poslu umemo da uradimo po neki značajan deo.
Naprimer, oko posebno svečanih ručkova ne bismo znali odakle da počnemo, ali zato smo odlični za ključnu operaciju u najvažnijem delu obroka: lizanje. Fila od torte. Iz vanglice. Jer, greota da se baci.
Prijatan ručak vam želimo, a ako i vi imate nekakav trođendan u maju, uživajte u lizanju. I zapamtite, samo majstor ume da oliže metlice od miksera a da ne umaže nos!