Neko je podesio sve satove da žure. To nije lepo: dok pirneš, ima da prođe proleće. Ima da se pržimo pod letnjim suncem kao da zime nije ni bilo. A hoće li On prihvatiti krivicu i za to?
Zapravo, ako ćemo po savesti, leto je već stiglo sa prvim trešnjama. Lipa već miriši (tamo gde je još uvek ima i gde je Vaditelji Drveća još nisu potrgali i zamenili nekim kineskim rasadnim đubretom), a vreme će prestati da bude nestabilno. Svrbiće vas želja da nekuda pobegnete, što će vam, nadamo se iskreno, i uspeti.
Jedino se pripazite Onih Koji Vole Da Misle Za Vaš Račun: ako nekim slučajem aranžirate put na letovanje avionom, pomolite se da neko iskompleksirano piskaralo iz ministarstva za lakiranje šljunka i peglanje stolnjaka ne odluči da samo taj i taj avioprevoznik (ama, pravićemo se da ne znamo koji, pa koji) sme da prevozi turiste u letovališta širom Mediterana (i dalje), zatvarajući prolaz onim već ugovorenim čarterima. U protivnom, biće belaja kao što ga je bilo tokom prvomajskih praznika (ili ga nije bilo, ako stvar tumačite tako što gledate informativne emisije), pa ćete ili ostati na aerodromu (daleko bilo) ili ćete morati na aerodrom u Temišvar ili Budimpeštu (što će ispasti zbilja daleko, e zbog aranžmana koji se pretvorio u deranžman).
Da bi sve bilo u redu, biće vam potrebna pomoć svih božanstava iz savremene religijske prakse, antičkog nasleđa i štogod literature iz oblasti epske fantastike (za početak, valjaće nebeski upravni odbori iz kompanija Silmarilion i Igra prestola). Ili možda da On pošalje svog vazduplohovca da reši stvar sa svog pidejestala. Osim toga, uvek može da se potegne poslednje rešenje: da se lepo uredbom odluči da svi koji su se usudili da odu negde na letovanje budu oporezovani u iznosu od [ovde izračunati koliko: treba da ispadne taman toliko da ne bude dovoljno za dečije udžbenike, pa da On onda može da kaže “a što niste pre mislili o tome”].
Ma, da vi ipak krenete kolima ili autobusom, a?
U međuvremenu, znamo da ste bili nepažljivi i niste ispunili obećanje koje ste dali sami sebi: opet ste gledali televiziju više od pet minuta za mesec dana. I ne bi bilo strašno da ste, recimo, čak pet sati gledali neku bolivudsku ili vijetnamsku melodr(a)matičnu trakavicu, nego ste viđeni da gledate informativne emisije. Pritom ste očigledno zaboravili da to nije dobro za vaše napaćene živce, vaše napaćene oči, vaš napaćeni želudac, vašu napaćenu bešiku i vašu napaćenu dušu.
Iskrivljenih teza ima na svakom uglu. A najgore od svega je to što ne iskrivljuju teze samo da bi veličali sebe i kaljali druge, nego su Oni navalili i da kvare i iskrivljuju ideje nastale na pijačnim tezgama. Elem, otkad je sveta i veka, ljudi su išli pijacama i štrpkali trešnje po tezgama. Ako je pijaca dovoljno velika, vešt probač bi se čestito najeo trešanja dok dođe do kraja drugog reda, ne trošeći pritom ni dinara. I onda je jednom prodavcu, verovatno nakupcu (ali to sad nije važno), dozlopizdilo da ga svaka šuša zavitlava, pa je odlučio da ih odbije tako što će istaći cenu jedne trešnje (pritom, zanimljivo, gađa cenu koja u slučaju krupnih trešanja deluje prilično fer spram cene po kilogramu… koja nije fer). Svi su odmah ukapirali suštinu, a ideja se proširila po pijacama tolikom brzinom da je zauvek izgubljena informacija ko se toga prvi setio; nećeš zajebati seljaka, pa da si još toliki.
Šta su dežurni demagozi uradili? Neki kupac je uslikao navedenu cenu, pa okačio na Ćijukalicu, sve sa komentarom “Trešnje na komad a život na kašičicu“, što je trebalo da sugeriše kako smo dostigli dno (hm… opet?). A onda, buknulo je komentarisanje na dve vode: vodi se mrtva trka između timova “ja ne verujem da je moguće” i “sad smo zbilja pali najniže”, pri čemu glavnu reč vode lajavci bez kičme, sa svojim neotesanim komentarima, iako verovatno nikad na pijacu nisu kročili.
E sad, ovde ide onaj deo gde bismo morali da pretpostavljamo, ali to nećemo učiniti ovog puta, jer nema smisla. Tek, kako je moguće da se dežurni politički jezikočešatelji još nisu javili da iskoriste trenutak? Ili jesu, ali je naše dobrovoljno izgnanstvo sa dnevno-političke scene dovelo do faktičkog uskraćivanja informacija? Možda biste vi mogli da nam pomognete da saznamo šta se tu desilo? Pa dobro, da li je moguće da se nije pojavio On, ovog puta u onoj davno uvežbanoj plačipičkastoj ulozi preuzimatelja narodnog greha na sebe, te da nije još uvek oplakao prodaju trešanja na komad?
Kakva su ovo vremena došla! Da ne možeš više ni problem od sebe da odbaciš!
Citat nedelje dolazi iz pluskvamperfekta, od čoveka koji je u međuvremenu shvatio da je istinu teže dokazati nego laž i zbog toga je svemu rekao “ne” u času kad je zamalo pa mogao baš sve.
Kunem se bogom da sam pošteniji od drugih. Kako ja mogu biti demagog
kad ne jebem nikoga?Branimir Džoni Štulić
To reče, pa ućuta, jer nije hteo da ga upamte po onom što kaže, već po onom što radi. Ta ideja je na kraju propala, pa je morao da ode.
Ekonomsko-propagandna poruka nedelje:
Svima na čitanje i, ako nije previše da zatražimo to od vas, na razmišljanje o tome šta je važno, šta tačno, a šta ne sme da bude predmet diskusije; protivnicima zdrave pameti na ono malo pretekle savesti (ako je uopšte imalo šta da pretekne): ispovest majke koja umalo nije izgubila svoje dete na način koji danas može da se spreči vakcinom.
…Tu, na tom odeljenju provele smo mesec dana. Tu sam shvatila da su sve noći koje smo probdeli nad naše tri devojčice – zbog grčeva, nicanja zuba, viruščića, noći temperatura nakon vakcinacija – blagoslovi odrastanja. Tu je, u krevetu do njenog, mali Hamdija, cvileo kao mače, hranjen na sondu, imao epileptične napade bezbroj puta dnevno… Tu je njegovoj majci saopšteno da će živeti, ali da mu je mozak trajno oštećen. Tu je u sobi do naše umrla Marija. Vratili su se sa mora, imala je samo 4 godine, nije na vreme dobila pravu dijagnozu, nije bilo pomoći. Svi troje imali su bakterijski meningitis sa istim izazivačem. Bilans je jasan: jedno mrtvo, jedno teško oštećeno i jedno zdravo dete.
Ovo može da se desi i vašem detetu. Izjava “neće valjda” je dostojna isključivo budala.
A u slučaju da ste protivnik vakcina, budite ljubazni i nosite se u pizdu materinu odavde.
Milisav je maturant. Krasi ga bejbi-fejs zbog kojeg je, uzgred budi rečeno, prilično omiljen među devojčicama. No, drugi problemi njega muče. Onomad je ušao u neku samoposlugu i odmah je prišao kasi u nameri da kupi cigarete. Tad ga je prodavačica pitala:
– A imaš li ti osamnaest?
– A imaš li ti lenjir? – glasio je odgovor.
(Napomena: ovo je istinit događaj.)
Ispovest nedelje:
Evo me u Njemačkoj, već sam tu 2 tjedna i odmah sam našao posao. Jučer mi je bio prvi dan na poslu i vraćam se umoran kući, busom. Međutim kad je bus stao, osjetim nema mi novčanika, a neki lik proletio pored mene smješkajući se. Viknem “stani, je*em ti majku, vraćaj to” (navika mi je psovati po naški) kad lik stvarno stao, kaže “oprosti jaro, nisam znao da si naš” i pruža mi nazad novčanik, daje svojih 20e i kaže “nek se nađe”.
(Via; tnx Tibi via FB)
Leto se bliži, a tako i raste broj fotografija u opticaju. Hoćete li fotografisati ili proizvoditi digitalno smeće? To ne zavisi od opreme, već od vas samih. Najvažnije je da naučite da vidite.
Vi već vidite, kažete? Samo polako: to što gledate ne znači i da vidite. U kontekstu fotografije, videti znači znati kako će izgledati gotova fotografija pre nego što podignete fotoaparat na gotovs. Više o tome saznajte u korisnom prilogu na portalu Luminous Landscape.
Interesantno je to što postoje načini da povećate procenat dobrih fotografija na osnovu onog što ste videli. Elem, pomerite svoju cenjenu guzicu bar nekoliko kilometara od fotelje u kojoj provodite život, a zatim gledajte oko sebe i pokušajte da vidite.
Došao Mujo na prvenstvo u rvanju slobodnim stilom i izvuče u prvom kolu najgoreg protivnika: nekog Turčina koji lomi kičme. Trener ga upozori da pazi kako se bori, kad je već žreb bio loš, da ga ne bi Turčin zgrabio i slomio mu kičmu… I tako oni započnu borbu, rvaju se ljuto, kad u jednom trenutku Turčin zgrabi Muju, prebaci ga preko leđa i krene da ga savija i uvrće. Krcka Mujo na sve strane, užas jedan, a trener od muke pokrio lice rukama. U jednom trenutku se začuje stravičan urlik praćen treskom:
– Jaaaaaaaaaaaaaaaaooooooojjj! – a zatim TRAS!, a potom tišina.
Trener skloni ruke s lica, kad ono Mujo stoji na Turčinu, razbio ga skroz, a sudija drži Mujinu ruku visoko podignutu… Posle u svlačionici:
– Šta ovo bi, Mujo? Kako ga pobjedi, matere ti?
– Ma ništa! Krenuo ovaj Turčin na mene, kičmu mi u čvor savija, ja već mislio gotovo je, zažmurim da se pomolim, pa otvorim oči, kad vidim – jaja. I ja, kud ću, šta ću, nemam izbora, zagrizem iz sve snage!
– I?
– Pa ništa… Nemaš ti pojma, bolan, kol’ku snagu čovjek dobije kad zagrize svoja jaja!
Zaista nismo sigurni kako da damo sledeći sadržaj. Stvar je delikatna: nije za javno busanje u grudi, jer… A nije ni da se odbaci, jer neko je u ovu budalaštinu uložio grdan trud, tehničke resurse, znanje koje nema svako i, nadasve, kreativnost. Dakle… Ovo.
Ako nas ikada budete podsećali na ovo, pravićemo se da nemamo pojma o čemu pričate.
Ako ste hteli novi Apple 6…
Kud ćeš bolje. Jedino što neki od nas više vole Green Edition.
I dve debele Berte, i dve debele Berte!…
Sve je moguće. Sve je moguće.
1 vodoravno: staroslovenska reč za neuspešnog lovca (13 slova)
Vegetarijanci su opet počeli da masiraju unaokolo. Nemojte. Prosto, nemojte. Stanite sad.
A vi, dežurna braćo karnivorska, nemojte ni vi. Stanite odmah i ne dokazujte nikom ništa.
Dame i gospodo vegetarijanci, mi veoma uvažavamo vaše pravo izbora hrane koju stavljate u sebe. Isto to očekujemo od vas i mi, mesožderi/svaštojedi. Nemojte nas ubeđivati u ono u šta nas ne možete ubediti.
Ukoliko mislite da hrana mora da ima ideološko dejstvo na svakoga, postoje dva rešenja za to. Prvo rešenje je da se okupite sa istomišljenicima u nekom prostoru u kojem ćete se svi zajedno osećati prijatno i da tu i tada razmenjujete svoja iskustva i uživate u bratskom saosećanju. Drugo rešenje je takođe vaš izbor: trenutak kada počnete da zajebavate druge zbog izbora hrane koji se kosi sa vašim uveravanjima takođe je trenutak kada počinje pravo drugih da zajebavaju vas. Morate biti načisto sa tim. Nemojte se vređati kad vam neko uzvraća ono što ste vi prvi počeli da radite. Reciprocitet u zajebavanju mora da postoji, jer samo tako ima smisla. Pritom je taj reciprocitet često neproporcionalan, pa budite spremni i na to da ćete završiti sa većom merom primljenom od one koju ste sami pružili. Tako je to, dobri naši vegetarijanci: nas mesoždera/svaštojeda ima mnogo više.
Dok svi vi, od kojih god da ste, mislite o tome koliko je život na ovom svetu zaista fer prema vama, mi vam upućujemo svakidašnju želju da se radujete i uživate u prijatnosti nedeljnog ručka, nadamo se u miru i spokoju svoje porodice.