U opticaju je tipična višestranačka kletva: Preporuke mu se osušile!
C2 H5 OJ-HA!
Hemijska formula dobre crnogorske loze. Nije još sve propalo!
CICENERON
Jedan je problem što su se namnožili loši govornici, potpuno ubeđeni da su Ciceroni. Drugi je problem, što su u biti Neroni. Da, mi imamo na javnoj sceni cicenerone. Gde god da su, mikrofon je pored njih. Nadamo se, da više ne pale, već je sve pogorelo.
CRNOGORSKO PRIMIRJE
Onda, građani srednje klase bili su srećni, da mogu desetak dana godišnje da letuju; ah, Crnogorsko primorje! I uspevalo im je. Da se ogreju, okupaju. Plavo more, prozračno nebo, bi-skini devojke… Danas zebu; sve što bi hteli jeste da se okupe, da se očuva (još zadugo) Crnogorsko primirje…
CRVENOKRSTAŠI
Šta ih je! Iz Japana, iz Kanade; onaj džip je Italijanski, ovi sa žutim zvezdicama su Ujedinjenja Evropa. Čekam ja beli britanski kombi. Norvežani nikad ne kasne… Crvenokrstaši. Pola bi nas pomrlo, da ih nije bilo. A psovali smo ih, majku im izdajničku i plaćeničku. Samo, neka ipak dođu. Neka dođu, svakako. Crvenokrstaški ratovi u Evropi, još jednom…
ČLANKOLISCI
Biti čankolizac… ima li kod nas veće uvrede! Pomisao je ružna, formulacija je ružna. Užas! Čovek se, navodno prodao, služi nečijim mračnim interesima, a za koju platu? Da liže čanak, da ne umre gladan. A obogatiti se neće, svakako. Međutim, čankolisci služe isključivo tuđinu. Vlast ne dopušta da se oformi termin koji bi žigosao domaće plaćenike, plaćenike vlasti. A oni postoje. Ne postoji njihova moralna i intelektualna superiornost u odnosu na čankolisce, a otežavajuća okolnost, što se zaboravlja, u tome je što troše naše domaće pare, bacajući nas u još veću materijalnu i egzistancijalnu bedu. Ne pledirajući na iscrpnost analize, navešću samo jednu kategoriju domaćih čankolizaca. To su novinari, ili nabeđeni novinari, spremni da napišu čudovišni članak (pogrda pojedinca ili grupe ljudi iz suprotnog tabora). Spreman sam da ih nazovem člankolisci. Člankolisac se ponekad ne potpiše. Nije mu do autorstva. Inače, nije beznačajna činjenica da u predloženoj novoj reči: člankolisci (najbolje u množini), bodu oči upravo lisci. Ako. To i jesu lisci koji pišu članke da bi olizali čanke.
ČOVEKOVNA SUDBINA
Svi se pozivaju na čovekovu sudbinu. A hoće da kažu, da je ona vekovna. To je najbolje opravdanje. Pa recite otvoreno onda, slobodno, čovekovna sudbina je to.
DAMA OD KRPELJA
Krpelj je paukoliki zglavkar iz potklase pregljeva, Acarina. Ženke sišu krv sisara i ptica. Krpelj Ixodes ricinus može da se ukloni sa kože ako je namočimo uljem. Krpelj često prenosi bolest. Dama krpelj, koje se nismo mogli jednu deceniju da otresemo, biće poznata kod nas kao Dama od Krpelja. Po profesiji profesor, držala je promocije umesto predavanja. Sisala krv građanima. Paradoksalno za jednog krpelja, sa kože narodnog organizma uklonila ju je – nestašica ulja.
DATI ROV NAD GLAVOM
Imali su 1990. osamnaest godina. Dičili smo se njihom mladošću. Terali smo ih da uče. Da osvoje svoju struku i imaju hleb u ruci. Da postanu vaspitani, konstruktivni članovi društva. Znali smo, teško je pitanje: kako doći do krova nad glavom; treba egzistanciju zaslužiti. Potajno smo se nadali, ta srediće se nekako i to. Preduhitrili su nas. Nacionalni udarnici udarili su alkom na sirotinjska vrata; je li dečko kod kuće? Obezbedili smo mu rov nad glavom!
DEBATKL
Reč francuskog porekla: debata, označava raspravu. Besumnje, Francuzi su mislili pri tom na ozbiljan pretres važne teme, sa namerom, čak obavezom, da se stigne do valjanih odgovora. U pokušaju da debatuju, ljudi ponekad dožive debakl. Da se ne pomisli kako insinuiram, dodaću da su opet Francuzi sami izmislili tu reč debakl; ako je verovati, reč izvorno znači prolom leda. Kako je to sjajna slika, premda malo morbidna! Idete zaleđenim jezerom i odjednom – buć! – propadnete u hladne dubine. U svakom slučaju, hoće se reći: propast, brale… Celu opisanu situaciju debatovanja i kolapsa debate prepoznajemo u novoj, dosad kod nas ne rabljenoj reči debatkl. Svestan sam da se slog tkl malo teže izgovara. Ali u tome i jeste dodatna poenta: kad god neko malo zamucne na tom mesto, eto mu prilike da još malo razmisli o uzroku debakla debate. Daćemo svež primer debatkla; skupština Republike Srbije zasedala je u ponedeljak, 23. oktobra 2000. godine, u ozbiljnom trenutku po zemlju; prva tačka dnevnog reda bila je rasprava o izboru prelazne vlade. U debati koju je prenosila televizija istakli su se narodni maloumnici; njih je bilo toliko i njihovo trućanje je bilo tako radikalno da je debata doživela debakl u momentu kada se to nije smelo desiti. Ima tu još jedna finesa. Kad ideš preko ledene površine, iskreno se nadaš, i želiš, da uspešno pređeš vodu; naši predstavnici su u skupštini toga dana birali put sa jedinim ciljem: da svi propadnemo u najdublji vir. I eto debatkla!
DEBELO KARIJER
Značajni naš čovek Sava Mrkalj napisao je 1810. godine zapaženu knjigu Salo debeloga jera… Originalna knjiga je sačuvana u samo jednom primerku (čuva se navodno u biblioteci Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu; ostatak su uništili ljudi sa branika… nije sada lako reći, čega. Teška haranga obrušila se na Mrkalja; umro je u bečkoj ludnici. Ko će danas napisati neophodnu knjigu Salo debeloga karijera? Borba za masne fotelje je žustra. Ratnici su u ovoj deceniji bili ljudi svih boja, ubeđenja, opredeljenja, konfesija i profesija. Koliko nas je koštalo salo debeloga karijera? Koliko usporilo promene? Koliko odložilo budućnost? Možda nije trebalo da iznesem podatak u stradanju Save Mrkalja…
DE JURE NAS!
Latinski termin de jure znači: s pravnog gledišta. Postoji i izraz de facto, sa značenjem: stvarno, zaista. O, nizakoga u ovome svetu nije tako golema razlika između dejurcanja i defaktovanja, kao za nas! U čemu nam je prošla ova decenija? U preganjanju tipa je li ovo de jure, ili de fakto? Neko nam se obrecne: ovako je de jure. Mi se narogušimo: de fakto je ovako. Biva i promena strana, pa smo mi za de jure, a gnusni neprijatelj insistira na de fakto. Ajde, de. Koliko su nas samo de jurili oko pitanja granica! Šta vredi što nam je narod u Kninu bio de fakto. Malo isfrustrirani na kraju milenijuma, ostao nam je bar izraz de jure nas! U njemu je neminovni odor blage pravničke paranoje.
DEKRETENIZAM
Dekret je naredba vlasti. Kreten je primerak ljudskog roda kod koga se ispoljio najteži oblik umne zaostalosti. I sad šta? Kuda smera ova odrednica? Dešava se da doživimo objavu dekreta koji nas sasvim sigurno kolektivno kretenizuje. Ne verujete? Ako se naredi da nesrećni narod zaboravi do večere maternji ijekavski izgovor, te da od sutra u sedam ujutru mora da se služi ekavštinom, ostaje nam da se složimo: doživljavamo dekretenizam na delu. Ko je to uradio? Ako se i treći put u našoj istoriji desi da neki Karadžić potegne metod radikalne lingvističke intervencije, a u ime naroda, mi ćemo…
DELO ČINI ČOVEKA
Duboko se zamislimo nad opštepoznatom izrekom odelo čini čoveka. Ta ne može biti da je neki prošli mudrac doslovno tako hteo da izjavi! Taj neveliki zahtev… Mi imamo objašnjenje nastale konfuzije. Prvobitno, maksima je glasila delo čini čoveka. To je već u celosti shvatljiv stav; dostojanstven, čovečan i prkosan zahtev. Avaj, vremenom se ispostavilo da se radi o teškoj obavezi koju mnogi ne mogu da podnesu! Tako se sa dela prešlo na odelo, i sve je postalo lakše, pristupačnije. Oformiti delo je mukotrpno; sašiti odelo kudikamo lakše. I tu je kraj svake mudrosti.
Vukota Babović
(Vitezovi oguglog bola, Beograd 2000.)