А онда је дошао и тај кермес, 40 година од матуре. Јесмо ми, како неко из одбора рече, невидљива генерација – дали смо укупно једног председника општине и то погрешног, а међ директоре, славне и газде нас нема – ал’ бар можемо да добијемо позоришну салу за свечану академију.
Скупили смо чак и лову за два млада глумца да нам воде програм и одиграју две једночинке (нешто од Чехова и нешто из “Пријатељство, занат најстарији“). Некако сам опет успео да имам посла иза сцене, где сам се био доста мувао давне седамдесетдруге, кад сам се самопрогласио клупским репортером са фестивала војвођанских позоришта.
Овог пута сам скупио око 400 фотки из гимназијских дана, исплатило се оно преснимавање старих негатива, донео лептоп и за време академије вртео те фотке на великом платну иза позорнице. Што је требало и спремити, убости каблове где треба, нациљати пројектор (позоришни маестро од технике је практично сам све то средио), а за такве ствари, наравно, човека ћеш наћи у позоришном клубу.
Не у оном клубу, рекао сам да их има два. Онај Гутин је отворен за јавност. Ово је за особље. На монитору се не врти никакав спорт, филм ни било шта, него се види сцена, на којој су управо поставили клупе на којима ће да стоји гимназијски хор.
Док чекам да мештер испије своју кабезу и док се пребројавамо да ли имамо све каблове који нам требају, наилазе и наша два глумца, док ја фоткам около. Питам се да ли ти глумци икад паузирају. Тј има ли тренутака кад не раде? Можда кад су сигурни да их нико не гледа. Ова фотка је снимљена из трећег пута – први пут није хтео да изоштри, други пут сам закаснио. Сва три пута су уредно дизали флашицу (кокта, ако неког занима) и чекали шкљоц.
Нисам ни знао да су обојица на снимку. Гледао сам у овог ближег, оног тамо нисам ни приметио док нисам одабрао ову фотку за данас. Желим им успеха, добри су.
Ово је била друга добра фотка тог дана. До краја дана било их је двеста и кусур (већином солидних, нисам пребацивао изоштравање на ручно), од чега је последња снимљена сутрадан, у четири ујутро, на километар од куће. Један јеж се нацртао на сред пута. Отплесао сам читав валцер око њега док нисам успео да натерам канона да изоштри а планету Земљу да остане водоравна.