Da se razumemo, klinac koji je sklopio ovaj sedmominutni recept za sklapanje filma a la Tarantino uspeo je da potrefi neke sastojke, a neke je totalno prevideo. No, zasad ćemo mu oprostiti taj propust.
Deo koji nećemo oprostiti su komentari o tome šta je ovde posredi, jer ovaj klinac očigledno nema blagog pojma o tome kako funkcioniše postmodernizam.
I najzad, lista asocijacija na druge filmove koje je Tarantino koristio kao vizuelne reference (ili kao reference u fabuli, ali ovaj se fabulama uopšte nije bavio) mnogo je veći nego što se ovde vidi. Svojevremeno, u doba filma Kill Bill (to nisu dva filma, već jedan dvodelni) u časopisu Uncut je objavljena lista od 28 filmova produkcije iz Japana, Hong Konga, Kine i Koreje (među kojima sam prepoznao dva), sa precizno navedenim predmetom i razlogom “krađe”, pri čemu je navođeno i kako/zašto/koliko je ta asocijacija napravljena. Kventin Tarantino raspolaže enciklopedijskim znanjem o filmu, a filmove koje poznaje do u kadar obilato koristi i spreman je da to sam pokaže, što je bolje rešenje, jer balavci poput ovog koji je sastavio ovaj kolaž uvek propuste ono je zaista važno.