Ne smem da poludim: ne mogu to sebi da priuštim…
Bill Czappa je ono što se nekada zvalo “TV mehaničar” – blesav naziv za zanat u kojem dominira elektronika, ako ćemo pravo – i on je svojevremeno pronašao način da zadovolji mušterije svih zahteva, pogotovo one koji ne odustaju od popravljanja svoje antičke elektronike zasnovane na grubim kontaktima i elektronskim cevima. Donesite mu televizor star pedeset godina i on će verovatno biti u stanju da ga popravi, ako baš insistirate na tako glupom zahtevu.
Međutim, vreme prolazi, novo kinesko je jeftinije od popravljanja starog američkog i posao ide loše. Mr Czappa je imao mnogo vremena za dokolicu u svojoj radnji i tako je počeo da se bavi nečim što će poneko verovatno nazvati umetnošću.
Zapravo, umetnička duša i namera nisu sporne: upitno je to što ovaj nesrećnik ne pokušava dovoljno zdušno da se dočepa originalne ideje, što bi ga verovatno uvelo u krug ekscentričnih ludaka spremnih da mu plate pet čestitih cifara za te njegove andrmolje. On je radije odabrao da pravi kič-replike slika i parafraze složenih igračaka-automata kakve su bile popularne među bogatim svetom uoči Prvog svetskog rata.
Kakvo rasipanje energije i ideje!… Baš šteta.