Ovo je dramatična beleška o tome šta se dešava kada se nađeš u potrebi da se boriš prsa u prsa protiv Fajgeljeve babe kako bi odbranio umetničko nasleđe sveta.
A sad sledi naravoučenije.
Month: June 2015
Živa rana
Rastrgla me velika gužva
ništa nije k’o što kažu u školi
pretukli su me ni krivog ni dužnog
U istoriji YU rocka ima jako malo istinski veličanstvenih pesama. Na prste da ih prebrojiš. Međutim, to što sam se setio izvesno najboljeg momenta u združenom opusu braće Stefanovski (tekstopisac Goran i kompozitor Vlatko) ovog puta nije predmet moje iskrene naklonosti ka progresivnim formama muzike iz onih godina kada su rečitost, muzikalnost, ideja, veština i teatralnost činili celinu koja je proizvodila ovakvu muziku.
Ne: ovog puta sam se samo na trenutak obazro oko sebe, zavirio u aktuelne vesti, opsovao tako da sam se uplašio sopstvenog glasa, uhvatio se za glavu i u poslednji čas sprečio sebe da ne urliknem od besa i nemoći. Nemojte da vam objašnjavam zašto.
I tada sam se, o jebem ti život, spontano setio “Žive rane”.
Slučajan pogled u stranu: oko
Trbušni, hm, ples novčića
Beše neko naivnije vreme od današnjeg, kad su čuda bila lakše shvatljiva samim tim što nije bilo medijske devalvacije čuda, kao danas, pa ih nije bilo mnogo. Pazi sad.
In memoriam Владимир Фурдуј Фурда
Вероватно сам га први пут видео у неком од спотова у емисији “Концерт за луди млади свет” која се вртела ваљда понедељком око 18:45 или у тако неко невреме. Тада нисам честито ни знао како се зову групе, а камо ли ко у којој свира.
Убрзо сам га видео и уживо – био је некакав концерт, преношен за Радио Београд, први (!) програм. Свирали су “Џентлмени” (настали, ако се добро сећам, неком мешњом карата из два друга шпила) па онда “Корни група”, за коју сам већ знао да су прва домаћа супергрупа, по речима неког новинара. Бата из “Индекаса“, Хрељац и Фурда из “Елипси”, Преле из “Косе“, за Борка се не сећам ничег. Свирка на само два ћошка од мене, то се не пропушта. Имао сам дванаест година, и први пут видео бубњара коме палица одлети три метра у вис, и за ту десетинку секунде док спустим поглед да видим како ће да се спетља, он већ има две палице у рукама и није пропустио ни такт.
Касније сам имао прилике да га гледам са веће близине. Бубњари су дефинитивно најфотогеничнији музиканти, ваљда су физички највише у контакту са инструментом и то им се види на лицу. Нажалост, једина фотка где сам тако нешто успео да ухватим је ова.
Тешко је чак и искусном фотографу (а имао сам већ седамнаест година кад сам ово снимио) да га ухвати баш како га је видео, нарочито у задимљеној сали са двапут више људи него што може да прими, но о томе смо већ. Добро је да сам ухватио и ово.
Usvajanje Kraljevića Marka
O. se vratila iz škole. Nećete verovati šta je tada priznala roditeljima!!!
Drugi razred osnovne škole, kako objašnjavaju ciljevi i zadaci programa obrazovanja definisani u nastavnom programu obrazovanja i vaspitanja za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, jeste pravo vreme za “развијање свести о државној и националној припадности”, pa onda “развијање свести о значају заштите и очувања природе и животне средине”, kao i “уважавање плурализма вредности”, ne zaboravljajući ni “развијање код деце и ученика радозналости и отворености за културе традиционалних цркава и верских заједница, као и етничке и верске толеранције”. Usvajanje… hm, znanja i, ovaj, vrlina. Lepo.
Na drugu loptu
Daleke 1966. godine oformljena je grupa The Attack. Jedna od mnogih koje su u to vreme nastajale u raspevanom Londonu, pokušavajući da učine nešto sa svojom muzikom. Objavili su ukupno četiri singlice i nestali.
Niko ih se više ne bi ni sećao da nije zabeleženo par interesantnih sitnica…
