Veća fotografija je ovde. Uglavnom, čim smo prešli Drinu iz pravca Bijeljine i uputili se ka Banji Koviljači, neko reče naglas da ne moramo toliko da žurimo, pa kad smo već pred Loznicom, baš bismo mogli i do Tršića da skoknemo. Svi se u dve reči složismo, a ja sam se tek tog trenutka setio da sam u rodnom mestu Vuka Karadžića poslednji put bio tokom jednodnevne ekskurzije negde u nižim razredima osnovne škole, dakle pre oko 40 godina, te da se sa tog puta ne sećam ama baš ničeg osim činjenice da sam nekada tu bio. Duž staze koja vodi od parkinga kroz uređeni prostor znamenitog mesta postavljene su daske na kojima su ispisane razne poslovice: “Ljudi su gusto posijani, ali rijetko niču.”, “Blago onom tko zna da ne zna, a hoće da zna.”, “Teško je mudrome među budalama bjesediti.” i mnoge druge. Ova na slici koju vidite je moj lični favorit. A otkako sam je video pre jedva pet nedelja, bio sam ne manje od dvaput u iskušenju da je naglas izgovorim. No, prećutao sam, sve se prisećajući i nekih drugih, koje upravo pomenuh poslovica… Idemo dalje.