Pojedinac ne evoluira: pogrešno je shvatiti evoluciju na taj način. Stvar se zbiva na nivou izbora optimalne mutacije između više potomaka unutar jedne populacije. Dakle, evoluira vrsta. I onda, ako bismo pogledali unazad, najzad bismo shvatili da linija roditeljstva ide na sam početak života.
Bilo bi zanimljivo ispitati jednu tezu: a šta ako život nije nastao na jednom mestu na planeti, već na više mesta, pa postoje (ili su postojali) različiti izvori koji su se utopili u isto nasleđe i stvorili današnji svet? Ne, nije nam poznata nijedna takva teorija, nego je ovo jedna prosta spekulacija bez velikih ambicija.
Konačno, šta ako je Stanislav Lem bio u pravu, pa sama planeta može da postane živi stvor? A šta ako se to već desilo? Kako onda da posmatramo ovo što radimo planeti?
Da upotpunimo blesavu sliku ove ideje: ako je tačno da je Zemlja živo biće, onda globalno otopljavanje nije ništa nego groznica jednog inficiranog stvora.