O nekim muzičarima sam samo čitao, a nikada nisam uspeo da ih čujem kako treba. Za frikozu poput mene to je bolna spoznaja, ali ja sam strpljiv. Već sam u više navrata pisao kako su pojedini naslovi ili izvođači na čudesan način dospevali do mene tek posle više decenija.
Cevka ponekad pomaže, ali ne uvek. Našao sam par klipova Lotti Golden, ali nikada sve pesme sa njenog albuma o kome su se ispredale svakakve priče.
Već posle nekoliko taktova i prvog susreta sa njenim pevanjem bio sam zatečen. Vilica mi je pala na patos i u maniru pravog anglosaksonca, ostajući u neverici, samo sam prozborio:
Oh, my, my…
Prevedeno na razumljiviji jezik – suncetijebemžareno, ova nije normalna! 
Evo i video-zapisa tog poduhvata.