Adađo

Adađo je muzički komad koji se razvija lagano, a treba ga izvoditi ozbiljno i dostojanstveno. Uostalom, biće lakše razumeti o čemu se radi ako se prisetimo Adađa u G-molu uz koji se po pravilu prolivaju suze, a poznatiji je kao “Albinonijev adađo”.

Samo što taj adađo nije napisao Tomaso Albinoni, već sastavio & dopisao muzikolog i njegov biograf Remo Giazzoto trista godina kasnije, oslanjajući se na fragmente muzike velikog baroknog majstora. Nerd smile

No, nije to jedini adađo koji pripada kategoriji the greatest hits ever. Ovaj današnji je mnogo mlađi, ali je podjednako dobar.

Nastavite sa čitanjem… “Adađo”

Једна од пре: свемирска

Пошто сам се за потребе оног преснимавања негатива опскрбио макро прстењем и совјетским објективом од 50мм, наравно да ми је падало на ум да то може да послужи и нечем другом. Ал’ надахнуће је зајебана ствар, наиђе кад наиђе.

Класична тема макро фотографије су бубе и цвеће. Оно, јесте да и у томе има шта да се види, али то се ради већ стотинак година. Треба обновити градиво, што јес јес, ал’ то сам некако више препустио деци, а онда… то надахнуће, наиђе ретко.

Али кад наиђе, удари.

eos_1381920120812_20_22_06

(велика)

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: свемирска”

Kratka povest svega

Malo nauke, kad joj vreme nije: em leto, em subota, em raspust, em još nije pala kiša. Pa još teške teme, pa još onaj baja što nas vešto uvuče u svoj intrigantni stil pričanja o stvarima toliko temeljnim da ispod tog temelja nema ničega – ni vremena ni prostora, a pogotovo ni prostorvremena.

Neil deGrasse Tyson, po ko zna koji put. Kamera: ide! Ton: ide! Svetla: pali! Idemo.

Nastavite sa čitanjem… “Kratka povest svega”