Adađo je muzički komad koji se razvija lagano, a treba ga izvoditi ozbiljno i dostojanstveno. Uostalom, biće lakše razumeti o čemu se radi ako se prisetimo Adađa u G-molu uz koji se po pravilu prolivaju suze, a poznatiji je kao “Albinonijev adađo”.
Samo što taj adađo nije napisao Tomaso Albinoni, već sastavio & dopisao muzikolog i njegov biograf Remo Giazzoto trista godina kasnije, oslanjajući se na fragmente muzike velikog baroknog majstora. 
No, nije to jedini adađo koji pripada kategoriji the greatest hits ever. Ovaj današnji je mnogo mlađi, ali je podjednako dobar.
Za poznavaoce klasike, Samuel Barber nije nikakva nepoznanica. Ovaj Amerikanac je, nema sumnje, jedan od najznačajnijih kompozitora XX veka, koji je imao dugu i veoma uspešnu karijeru. Gudački kvartet, op. 11 pisao je 1935-36. godine, a prvi put je izveden 1938. godine. Orkestrom je dirigovao znameniti maestro Arturo Toscanini lično.
Publika je, očekivano, poljubila patos & pustila suzu, tako da je brzo postao prepoznatljiv, a Amerikanci ga često koriste kao muzičku podlogu za sahrane važnih ličnosti.
Ne znam kako je album Four Pieces (2012) zalutao do mene, ali kada se to već desilo, nisam izdržao da ne bacim uvce na njega. Ime Cailyn Lloyd mi ništa nije značilo, al’ žena koja na fotkama izgleda ozbiljno sa gitarom u rukama možda i ima nešto da mi kaže. Pride, na omotu piše da je odsvirala sama sve instrumente – e, to još nisam sreo u ženskom svetu. 
Pretvorio sam se u uvo.
Cailyn je na ovom albumu igrala na sigurno. Četiri usnimljena komada potpisali su Ralph Vaughan Williams, Dvoržak, duet Šopen/Šubert i pomenuti Barber. Njeno sviranje je tehnički impresivno, sve zvuči savršeno, iz gitara se čuje jecaj, ali… 
Ova mladica je, očigledno, na ego tripu – suva tehnika, a nigde da prepoznam emociju.
Nedopustivo za jednu ženu! 