Set me free why don’t cha babe
Get out my life why don’t cha babe
‘Cause you don’t really love me
You just keep me hangin’ on
Ovu pesmu, i da hoću, ne mogu da zaboravim.
Month: July 2015
Pedeset megapiksela
Gitarski mas(t)er
Nezgodna stvar kad se zaneseš svirajući…
Džonu, dođi domu svomu
What is wrong in my life
That I must get drunk every night
Beg u veliki grad ne ispuni uvek naša očekivanja. Iskušenja na svakom koraku, teško im je ne podleći, a uspeh i slava, ma koliko izgledali na domak ruke, večito izmiču prstima. Niko ne zna, i nikoga ne interesuju tvoji problemi.
Napolju je hladno, kinte nema, gde zanoćiti večeras?
Utovar nedeljom, 12. jul
Jeb’o ćar vajdu. Rodila se šteta!
Nemoj nikad biti gore! Jer gore je bolje, a dole je gore.
A ako ikada pronađeš ikakav motiv da se prema ljudima ophodiš gore, bolje je da dole bude gore, ako ikako možeš da razumeš o čemu mi to ovde govorimo.
Idi gore, ali ne budi gore. A budi bolje dok god nisi dole, osim ko ti je gore da budeš gore, jer onda ti nema pomoći.
Objasnili bismo vam ovo detaljnije, tako da sigurno razumete, ali imamo problem sa prirodnim refleksom na temu “šta je gore, a šta bolje/dole”. I zato, ako ikako možete, ipak se registrujte kao poljoprivredno domaćinstvo, pa gajite prirodni paradajz…
Salata od krompira
Sestre Ross su opevale i, uh, odigrale nešto u slavu salate od krompira. To možda deluje blesavo, ali beše vreme kad je krompir bio važan…
A šta reći!
Balada o perverznjaku
Arnold Layne had a strange hobby
Collecting clothes, moonshine washing line
They suit him fine
Koliko je onih koji se busaju u grudi da su ljubitelji Pink Floyda? Hajde da procenimo od oka: dve od tri osobe koje imaju bar nekakvu fonoteku imaće i barem jedan album Pink Floyda i to će biti The Dark Side of the Moon (1973) ili Wish You Were Here (1975). Svaki treći od tih će imati više njihovih albuma. Svaki deseti od tih sa više albuma će sakupuiti sve što se sakupiti može. A onda će se među takvima pojaviti neki “znalac” i krenuće, bez ikakvog suvislog razloga, da optužuje sve druge ljubitelje te muzike da oni nisu pravi posvećenici, te da je pravi Pink Floyd samo ono što je u nasleđe ostavio Syd Barrett.
E, takvih mi je pun kufer. Samo čekam da mi natrči prvi takav mudroser, da mu postavim par pitanja. Recimo, šta misli o tome koliki je rizik bio napisati onakvu pesmu i objaviti je kao prvi nosač zvuka koji je grupa ikada objavila? Šta misli o tome da je taj početak zamalo mogao da bude i kraj grupe?
O čemu ja to? Slušajte. I čitajte, ako ne razumete Sydovo pevanje.
