In memoriam: Omar Sharif (1932-2015)
Kraj jednog vremena.
Month: July 2015
Smeće
Pre dvadesetak godina tabloidizacija medija nije toliko bila izražena kao što je to danas. No, u međuvremenu smo se navikli, pa više i ne obraćamo pažnju na sve šašavije naslove koji služe samo da nam privuku pažnju.
O mirisu papira & štamparske boje nema više s kim da se razgovara.
Sve se preselilo u virtuelnu stvarnost – moja kolekcija štampanih knjiga se sporo uvećava. Ona elektronska već dobija pozamašne gabarite jer je slažem kao da ću da živim još 100 godina.
Na sreću, neću. 
Metle na gotovs
Ako vam je stalo da se bavite video-produkcijom…
…možete to da činite do mile volje uz pomoć sve dostupnijih uređaja za snimanje koji nude HD format, te uz računar koji ste opremili sa malo više diska, memorije i procesorske snage, kako biste tokom produkcije i uživali u radu.
Međutim, ako vam je stalo da se bavite video-produkcijom i da pritom privučete pažnju drugih, to jest onih koji vam ni su ni rodbina ni prijatelji (ni pravi ni virtuelni), onda ste u grdnom sosu. Jer ako želite da vaša dela neko gleda, a da to ne tumači kao video-prdačinu kakve je virtuelni svet vazda prepun, morate da imate dobru priču, dobru izvedbu i, da ne zaboravimo novu holivudsku konstantu, nekog ko će već popuniti sliku čime treba na mestima gde se u sirovom snimku vidi samo zeleno platno…
Ovako nekako.
Nastavite sa čitanjem… “Ako vam je stalo da se bavite video-produkcijom…”
Liči mi na đavola
O nekim muzičarima sam samo čitao, a nikada nisam uspeo da ih čujem kako treba. Za frikozu poput mene to je bolna spoznaja, ali ja sam strpljiv. Već sam u više navrata pisao kako su pojedini naslovi ili izvođači na čudesan način dospevali do mene tek posle više decenija.
Cevka ponekad pomaže, ali ne uvek. Našao sam par klipova Lotti Golden, ali nikada sve pesme sa njenog albuma o kome su se ispredale svakakve priče.
Već posle nekoliko taktova i prvog susreta sa njenim pevanjem bio sam zatečen. Vilica mi je pala na patos i u maniru pravog anglosaksonca, ostajući u neverici, samo sam prozborio:
Oh, my, my…
Prevedeno na razumljiviji jezik – suncetijebemžareno, ova nije normalna! 
Zupčanici na svu volju
Mora on da fotografiše s vrha, pa da je đavo…
Joe McNally je postao legenda za života: njegove fotografije imaju izrazitu crtu individualnosti, visoku estetsku vrednost, tehnički su savršene, a ponekad su i nedostižne drugima, jer Mr McNally ponekad ide na mesta na koja većina ne sme da kroči.
Pre oko dve godine, uzverao se na vrh vrha Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu; kako drugačije da opišemo – iznad nema ničega, osim da se popeo na vrh rukohvata i na njemu napravio piruetu 
Evo i video-zapisa tog poduhvata.
Nastavite sa čitanjem… “Mora on da fotografiše s vrha, pa da je đavo…”
Sunce. Brzina. Vreo vetar u kosi. Krljačina. Daleko.
Gluposti na poslu. Gluposti, još veće, u vestima. Gluposti oko tebe. Ljudi praznih lica. Nema ideja. Nema glasova. Vazduh je stao. Vreo dan. Svega ti je dosta.
Pogled ti padne niz dugu ulicu. A nad tačkom nedogleda oblačić. Nisi siguran da li ulica skreće ka njemu ili se to vreli vazduh poigrava sa tobom.
Ne govoriš ništa. Sedaš za volan. Otvaraš sve prozore. Okrećeš kontakt-ključ. Ubacuješ u brzinu. Pritiskaš pedalu gasa. Vreli vazduh ti udara u lice. Izlaziš iz grada. Pritiskaš tu pedalu još jače.
Nešto nedostaje.
Ah, da.
Nastavite sa čitanjem… “Sunce. Brzina. Vreo vetar u kosi. Krljačina. Daleko.”