U postapokaliptičkom svetu u kojem se artefakti počivše civilizacije posmatraju samo kao sirovine, postavlja se pitanje šta je sve posložno reciklaži.
Zbilja, mogu li i emocije da budu bačene na smetlište, a da se potom talozi znatiželje, straha, istraživačkog duha, tuge, očaja… preinače u sirovinu za nešto što tek treba da bude napravljeno?
To je pomalo uznemirujuća misao.