Јесам ли већ рекао да нећу да качим кафанске слике са сплавова? Можда и јесам, само нису биле за ону серију па сам их тада заобишао. Ово је, међутим, једини сплав који ме се дојмио клопом (уредно сликано и нисам окачио нигде), но… овај призор ми је данас наишао и освежио ме.
Па ето мало освежења, коме је врућина. Јер ово је снимљено 21. марта, тачно на почетак пролећа, док још ништа није олистало. А баш је било лепо време, док је било сунца. Онда је зашло за суседни сплав и одједном нам је било хладно.
А фотка ко фотка, настала је у тренутку неког затишја у разговору (колега Валекс ће се можда сетити, седео је поред мене), кад ми је наспело да зверам около.
Има нечег лепог у призору празних чаша и згужваних салвета. Осећа се да се ту догодио један добар ручак, да се за ручком можда водио неки угодан разговор, да је неком ту било лепо бар док је то трајало. Уз нешто наде да ће ручку указати дужно поштовање, изражено народним стиховима
свако јело куне тело
што не легне
да се слегне
Десна обала Саве без лишћа… ако вас то не освежи, покушајте неким фоткама са снегом, неким пићем са ледом, или бар нађите где сте затурили даљински од климе. Можда је у фрижидеру?
Пријатан одмор (и одмарање ручка) вам желимо. Да нам се вратите са фарбом!