Now, only sorrow
No tomorrow
There’s no today for us
Nothing is there
For us to share
But yesterday
Kakav je to svet u kojem težnja za zadovoljenjem najosnovnije moguće ljudske potrebe, a to je goli život, izaziva manifestacije pasivnog negiranja, objašnjava se pogrešnim nazivima i nizom loše zamenjenih teza, a eskalira u najodvratniju implementaciju žice sa sečivima koju je dvadeset prvi vek video?
Okretanjem glave ćemo postići samo jedno: sahranićemo poslednje ostatke dostojanstva koje nam je prošlost ostavila u nasleđe. Evropa upravo velikim koracima odlazi tamo gde će najzad i poslednja budala shvatiti da od nje nije ostalo ništa osim ljušture.
Desilo se juče, spontano.