Pre dvadesetak godina, jedna poveća delegacija sa nekog od ruskih univerziteta zaustavila se u mom gradu. Posle njihovog odlaska, dobra prijateljica mi je istovarila gomilu vinila koje su doneli kao poklon i razdelili domaćinima. Njoj nisu bili potrebni, suviše je bila opsednuta naukom.
Danima sam se snebivao da ih stavim na gramofon, u to vreme bio sam u potpuno drugačijem fazonu. A kada sam počeo da ih preslušavam, bili su mi potrebni dani da se skinem sa njih.
Rusi su zvučali odlično! Nastavite sa čitanjem… “Jednostavna priča”