Bilo koji vid zlostavljanja najčešće ignorišemo jer, zaboga, nama se to ne dešava. A i ne poznajemo ljude koji su tome skloni. Istina o tome nalazi se, najčešće, iza dobro zatvorenih vrata. Gadljivi smo na sve vrste „sigurnih kuća“ i često pomislimo da u pisanju medija o zlostavljanju ima preterivanja – uostalom, iz iskustva znam da su se neke osobe u takvim „ustanovama“ lepo udomile & neprestano štićenicama drže motivacione govore ne pomišljajući da se zaustave.
Kako se one osećaju, mogu samo da naslućujem.
