Otkako je onaj teniser, kako mu ime, prestao da jede hranu sa glutenom, nastala je nacionalna stihija, utrkivanje ko će brže-bolje da se prilagodi takvoj dijeti: stvar prestiža! Jer kad Nacionalni Svetac Broj Jedan nešto kaže u svojoj Vaskolikoj Mudrosti, onda ima da bude tako i nikako drugačije. Međutim, valja primetiti da je trend globalne prirode: ono što smo jeli poslednjih pet hiljada godina sad više nije dobro za jelo. I tačka.
Propagandi se pridružuju čak i interpretatori umetnosti. Ne propustite da vidite muzej bez glutena…
Svet je jedno čudno mesto.
Samo što smo pre tih 5000 godina nismo živeli po 80 godina u proseku, već 35 najduže i to retko ko. Onda si mogao da jedeš pohovane čvarke svaki dan, a za salatu belu slaninu od kita i to sve tri puta dnevno, nije bilo bitno. Ko ima nameru da živi oko današnjeg proseka mora da pazi šta unosi u sebe.
Komentar se ne odnosi na gluten zapravo; pravo da velim ni ne znam tačno šta je (lako ću naći kada budem hteo) i žešće me zabole šta neki strani tenisač domaćeg porekla pojede, ali je suština u umerenosti. Od svega po malo i što različitije je jedini garant vitalnosti i dugovečnosti.
Nismo mi hleb i gluten jeli DO pre 5000 godina, nego VEĆ 5000 godina.
I nije poenta u tome da ćemo živeti duže ako izbegavamo gluten, jer nećemo živeti duže ako izbegavamo gluten. Ta supstanca je, navodno, na smetnji ljudima koji žive u posebnom režimu kondicioniranja svoje fizičke spreme, pa gluten smeta efikasnosti dopinga kojem ti ljudi pribegavaju.
A da objašnjavam poentu ovog priloga, zaista nema smisla.
Za ovakve stvari uvek je dobro pogledati sajt “Dokazi u medicini”. Tako i oni pišu o glutenu:
http://dokaziumedicini.hr/popularnost-prehrane-bez-glutena-trend-ili-stvarna-potreba/
Naravno, dobro je imati više pogleda na stvar, koga zanima; hvala na tom dodatku. Meni je, pak, od ovog više po volji blog I Fucking Love Science, gde se u prilogu o glutenu kaže i ovo:
(postoje linkovi u originalu citiranog pasusa)
Naravno, uvek ima ljudi koji vole da šilje patku na strani biranih argumenata, težeći pritom da stvore utisak da su više u pravu od nekog drugog. Mene takav pogled na svet ne interesuje (blog IFLS obožavam zato što je lujka koja ga vodi luda k’o struja i uspela je da dođe do nivoa ličnog kontakta sa nekim od važnih popularizatora nauke, a ne zato što je, šgjz, ona u pravu, a neko drugi nije).
Mnogo više od glutena me zanima (zapravo, gluten me ne zanima uopšte) neka druga relacija, na nju sam skrenuo pažnju u samom prilogu. I opet da kažem: da sam mislio da treba da pravim uputstvo za čitanje Suštine pasijansa, ne bih ja blog ni pokretao
Stvar je prilično jednostavna, ali je uključeno nekoliko aspekata. Prvo, ranije šta su ljudi jeli (ili ne) ne znači ništa. Promenili su se i ljudi i bakterije i tolerancija prema nekim vrstama hrane. Promenila se i vrsta hrane. Životni vek je bio toliko kratak da nije bilo bitno šta ko jede (a nisu ni znali sastav hrane). Alergije i netolerancije prema nečemu je u stalnom porastu zbog, mahom, preterane higijene u mladosti. Fenomen takvog uticaja nekog sportiste na ljude je, pak, nešto drugo, to me najmanje zanima šta i zašto on ili bilo ko sličan radi. Zapravo to me zanima kao što me zanima zašto kišne gliste izlaze posle kiše (koji andrak onda se javljam, jel’:). Ako treba da pratim šta on radi i zašto, onda sam stvarno dokon. Žao mi je te energije potrošene na prenos i snimanje tekstova o tome na nekakvim diskovima.
Globalni trendovi kao posledica ljudske gluposti me opet zanimaju toliko. Spomenici ljudskoj gluposti niču svaki dan. Pa zatim, da li je 1% ili 3% mnogo neki će reći “da”, neki “ne”. Ova brojka će biti svakako u porastu zbog, ponavljam, preterane higijene, pa bi stvar valjalo shvatiti ozbiljno. A verovatno i postoji već definisana nekakva granica kada se pojava uzima za ozbiljno. Pa zatim, što duže živimo, neke druge stvari postaju bitne.
Najveću potvrdu u prilog nečega na portalu “Dokazi u medicini” koju sam pročitao je da “za sada nema dokaza” da je nešto štetno, a mislim da sam pročitao sve što su objavili. Naravno, kao i kod svega uzimam sve sa zrnom soli, pa proverim i na drugim mestima kada me nešto baš zanima. Ispostavilo se da su verodostojni dok, s druge strane, demoni nikada ne spavaju.
No, da ne davim više, izgleda ipak ne umem da čitam šta piše ovde, pa se neću ni javljati više.
Него, зврчка с друге стране: одакле они знају да су људи живели у просеку 35 година тада и тада? По саставу костију. Који у просеку одговара саставу костију данашњег тридесетпетогодишњака. Али кост није дрво, нема годове. Не видим како могу да докажу да су то баш кости тадашњег тридесетпетогодишњака, а не двоструко старије особе. Ако се животни век толико променио, ко каже да нису и кости.
Ja ne sumnjam previše u podatak o tridesetak godina životnog veka premedicinskog Homo Sapiensa. Životni vek u savremenih humanoida (pa i primata uopšte) je tu negde. A mi nismo uspeli jer smo bili matoriji nego prilagodljiviji, u šta nas uveravaju matorci iz reda za penziju ispred pošte.