Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Početkom šezdesetih rani rock & roll dostigao je svoj zenit. Stvari su se definitivno promenile u odnosu na pedesete, a prostor između onoga što je bilo i onoga što će biti ispunjavali su teen idoli. Ono što su snimali opasno je pretilo da se pretvori u groznu ljigu. Izgledalo je kao da su diskografske kompanije digle ruke od njih i prepustile ih sudbini.
No, u toj gomili našlo se i finih pesama.
Nikad ne potcenjuj moć dobrog utovara. Ali moraš da razumeš da utovar nikako nije isto što i trpanje. A trpanje nije čoveku baš uvek po volji, je li tako? E, zato opet surogat, da bude bezbedno.
Sve ste videli, sve čuli i sad sve znate: postizanje političkog poena, ma koliko smrdeo na drek, političaru postmodernog doba je važniji od bilo kog traga zdrave pameti i, daleko bilo, pragmatičnog pristupa rešavanju operativnih problema. Činjenično stanje na terenu se moglo opisivati na sve načine, uključujući liriku ukrasa u vitici “ja Tarzan, a ti Džejn, lele dunje ranke”, te dramaturški koncept replike preuzet iz epske narodne popevke “mamica su štrukle pekli, meni nisu nikaj rekli”. Iskaz u šteti nastaloj ponašanjem tih (nažalost legitimno izabranih) predstavnika vlasti se ne objavljuje, što nas navodi na pomisao da vinovnici dobro znaju da bi neko primetio kako je to bila predizborna lakrdija na obe strane – na račun brojnih ljudi i firmi koji pretrpeše štetu.
Ali, nije sve tako sivo. Srećom, nije ni ružičasto, o žutoj, plavoj, crvenoj i crnoj boji da ne govorimo, a ostatak palete vam na volju da nabrajate vasceli dan. Elem, ljudi.
Nastavite sa čitanjem… “Surogat utovara nedeljom, 27. septembar”
It’s a fusion of jazz and funk. It’s called “junk”.
Crtaći su decenijama uvodili klince u svet dobre muzike. Starije generacije su se učile džezu na “Tomu i Džeriju”, a hvala današnjim animatorima što nastavljaju ovu tradiciju i u svojim ostvarenjima. Današnji isečak je iz crtaća “Robots”, a muzička podloga je James Brown, “Get Up Offa That Thing”.
Danas objavljujemo poslednji prilog iz ovonedeljne retrospektive radova Gabrijele Parigros. Za ovu fotografiju ona kaže:
Neša, kada me pozove, voli da me pita: “Dečko, šta slušaš ovih dana?”. Ma koliko puta da sam čuo ovu njegovu rečenicu, uvek me nasmeje – nikako to “dečko” da izbaci iz nje mada je ponavlja decenijama. Valjda se više i ne gleda u ogledalo dok se brije, pa ne primećuje koliko smo se i on i ja ofucali.
“Jedno devojče, matorije i od nas samih…”
I nisam ga slagao.
Zlatne dečake britanske beat muzike, The Hollies, već smo pominjali Valex & ja, pa nije red da se ponavljamo. Tokom osamdesetih su se, na moje veliko iznenađenje, povampirili i nastavili da snimaju i nastupaju sve dok Allena Clarkea nije izdao glas.
Samo što nikoga od nas, matorih drtina koje su ispratili prvi deo njihove veoma uspešne karijere, više nisu zanimali.
Nastavite sa čitanjem… “Stan’, bre, malo barem zbog ljubavi”
